“‘Autoputevi’ su praktično bez novca. Imaju na raspolaganju nekih 250 miliona, ali bez dodatnih prihoda ti krediti će se morati vraćati iz budžeta, što znači da će se na udaru naći plate, penzije te davanja za ugrožene kateregorije. Dakle, alternative o usvajanju zakona o akcizama nema”, objasnio je on.
Vigemark je rekao za “Dnevni avaz” da MMF neće odustati od BiH, ali teško da će biti boljih uslova za povlačenje njihovih sredstava.
Da ima drugog načina, rekao je Vigemark, svi bi ga vrlo rado prihvatili i proveli.
On je dodao da je, kratkoročno, ova mjera nepopularna, jer dovodi do poskupljenja, ali se njome stvara privredni zamah i pokreću veliki radovi na brojnim gradilištima, čime se otvaraju nova radna mjesta.
Prema njegovim riječima, povećanje akciza na gorivo, osim ulaganja u puteve, osigurava dalji tok aranžmana sa MMF-om u iznosu od 450 miliona evra u naredne tri godine, dok su Svjetska banka i EU voljne obezbijediti dodatnih 300 miliona evra.
“Ako nema akciza, svi ovi programi, sav ovaj novac biće u najboljem slučaju odgođeni”, istakao je Vigemark.
On je napomenuo da u većini država članica EU ne postoje subvencije za “plavi dizel” i da je MMF upozorio da bi subvencionisanje “plavog dizela” vodilo u povećanje korupcije, s obzirom na to da ne postoji registar poljoprivrednika.
“Entitetske vlade imaju model kojim će kompenzirati poljoprivrednike zbog povećanja goriva”, podsjetio je Vigemark.
Izvor: SRNA