U nekim zemljama Azije imaju skoro pa božanski status. Nagradni fondovi izjednačili su se sa najelitnijim teniskim turnirima, a takmičenja u igrama poput “League of Legends” i “Dota 2” prate desetine miliona ljudi.
Otkad je ljudske kulture, sport je njen integralni deo. Sport je bio način da se pobegne od dosadne svakodnevice i izduvni ventil za nakupljeni stres i nenasilni način rešavanja sukoba.
Naravno, uvek ima onih koji su brži, spretniji i jači, koji prirodno odskaču od drugih i žele da se dokažu. Nadmetanje je u ljudskoj prirodi. Antički Grci su čak osmislili i Olimpijske igre, događaj na kojem su najbolji i najspremniji mogli na demokratski i uređen način da pokažu šta mogu.
Sukobi, a ponekad i ratovi su se, umesto na bojnom polju, rešavali na stadionima bez prolivanja krvi (poneki nesrećni smrtni slučaj, polomljeni nosevi i arkade se ne računaju).
Sada, par hiljada godina kasnije, isplivao je novi vid nadmetanja, takav da uliva isti nivo strasti i oduševljenja koji sport vekovima izaziva u ljudima. Ovaj novi vid nadmetanja se, međutim, ne odigrava na terenu, već u virtuelnom svetu – svetu video-igara.
Došli smo do toga da finalna takmičenja nekih video-igara imaju nagradne fondove kao i najprestižniji teniski turniri. Primera radi, finalni turnir Dota 2, u kojoj se dva tima od po pet igrača bore do virtuelne smrti, ove godine ima nagradni fond od 10,5 miliona dolara, a pobednici će poneti skoro polovinu iznosa.
Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da je nagradni fond sakupljen sitnim donacijama igrača i obožavalaca igre širom sveta.
Osim toga, elektronski sportovi (e-sports, kako se nazivaju u svetu), imaju brojnu publiku, okorele obožavaoce i prave pravcate superzvezde.
Hodajuća božanstva
Na nedavno završenom prvenstvu u Brazilu, nemačka kancelarka Angela Merkel želela je da motiviše reprezentativce šaljući im pred svaki meč poruku podrške.
Premotajmo film dva Svetska prvenstva unazad. Reprezentativci Južne Koreje u Seulu se spremaju u svlačionici pred izlazak na teren. A onda u svlačionicu ulazi nekoliko žgoljavih i bledih mladića.
Šta oni traže tu? Oni su profesionalni igrači Starcraft: Brood War igre i u Južnoj Koreji imaju status miljenika nacije. Došli su da motivišu fudbalsku reprezentaciju da da sve od sebe na terenu.
Ono što bi u drugim zemljama pred utakmicu igračima značila činjenica da im u svlačionicu uđu Lebron Džejms, Kobi Brajant, Dirk Novicki, Lionel Mesi ili Kristijano Ronaldo, to je južnokorejskoj fudbalskoj reprezentaciji značio ulazak njihovih idola.
Koliko su elektronski sportovi popularni u Južnoj Koreji možda najbolje svedoči činjenica da je nacionalni avio-prevoznik sklopio ugovor sa kompanijom „Blizard“ da jedan deo svojih letelica ofarba u motive i teme iz Starcraft igrice.
Fenomen popularnosti elektronskih sportova izražen je i u drugim azijskim zemljama. Slično kako su u antičkom Rimu najbolji gladijatori bili na glasu kod bogatih kurtizana, danas su u Kini mladići koji igraju Dota 2 poželjniji od onih koje to ne zanima.
Iako u Evropi i SAD igrači (bare za sada) još nemaju takav socijalni status, oni se u određenim krugovima shvataju izuzetno ozbiljno. Talentovani igrači mogu da se nadaju profesionalnim sponzorskim ugovorima i reklamnim premijama.
Zato nimalo ne čudi podatak da su sredinom prošle godine vlasti SAD izjednačile igrače video-igara sa tradicionalnim sportistima. U decembru je tako Južnokorejac Kim „Vajolet“ Dong Hvan postao prvi elektronski sportista kome je izdata sportska viza na pet godina koja mu omogućava da živi, takmiči se i zarađuje u SAD.
Oči u oči
Dvorana Stejples centar u Los Anđelesu. Gromoglasni uzvici i navijanje desetina hiljada ljudi. Profesionalni voditelji prenose svaki sekund napetog meča. Ne, u dvorani ne igraju plej-of Kobi Brajant i družina, već je tim “SK1 Telekom T1” upravo pobedio u finalnom okršaju treće sezone League of Legends tim “Royal Club”.
Prenos meča je gledalo čak 32 miliona ljudi širom sveta! Odmeravanje snaga, strpljenja, veštine. Radost na licima pobednika, suze u očima poraženih. Ništa nije falilo u odnosu na košarkaške mečeve koji se nedeljno odigravaju u istom zdanju.
Pravi okršaj i spektakl. Istina, posedovanje i igranje video-igre nije nimalo fizički zahtevno, ali fizička sprema i atleticizam su sekundarna odlika sporta. Srž je nadmetanje. Baš iz tog razloga su neke od fizički najzahtevnijih disciplina, poput dizanja tegova i gimnastike, daleko od popularnosti fizički manje zahtevnih sportova koji u sebi imaju element direktnog okršaja oči u oči.
Isto tako, i mnoge video-igre koje nemaju ovu karakteristiku su mnogo manje popularne od onih koje je imaju.
Kao obožavalac i tradicionalnog i elektronskog sporta moram da kažem da volim koncept elektronskog nadmetanja i ne mislim da fizička spremnost mora da bude uslov zdravog takmičenja. Uostalom, mnogi priznati sportovi ne zahtevaju neku preteranu fizičku spremu. Bejzbol, kriket, karling, golf samo su neki.
Osim toga, bitna karakteristika elektronskog sporta jeste fizička ravnopravnost. Nije bitno da li ste visoki dva ili metar i po. Nije bitno da li ste brzi ili spori. Nije bitno da li ste tromi ili agilni. I najvažnije, nije bitno da li ste muško ili žensko.
(RTS)