Jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan, obeležava se danas a za njega postoji jedno zanimljivo verovanje. Naime, veruje se da vidova trava, koja se od davnina smatrala biljkom za gatanje, može nešto da vam otkrije ovu noć.
Udate žene bi trebalo ovu travu uoči Vidovdana da stave pod jastuk i šta sanjaju te noći, to će im se i desiti. Međutim, za devojke važi drugo verovanje. One bi trebalo vidovu travu, parče hleda i malo soli da stave pod jastuk. Pre nego što legnu, treba da izgovore:
“Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san”.
Postoji još jedno verovanje, a to je da će vam vidova trava pomoći da kroz vrlo kratko vreme upoznate budućeg muža.
U selima pod Fruškom gorom, na primer, na praznik izjutra seljaci su se umivali rosom i pri tome govorili: “Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio.”
Sličan običaj zabeležen je i kod Banatskih Hera. Tamo su majke na Vidovdan dovodile svoje ćerke do plota, a ove bi se obraćale svecu: “Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi.” U nekim su pak krajevima iznosili na videlo svoje tapije i obligacije, u drugim su vadili novac iz kase i brojali ga. Bilo je mnogo postupaka te vrste.
Verovale su da će se to i dogoditi, da će im budući muž doći u san. U okolini Vlasenice devojke su uoči praznika brale vidovu travu i pripremale još ponešto. Nalivale su vodu u lonac koji je kupljen bez pogađanja, zatim uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju bi prebacile preko lonca.
Po završenim pripremama, devojka bi pre spavanja rekla: “Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti; ako je gladan, evo mu soli i hljeba, neka se najede; ako je žedan, evo mu vode, neka se napije; ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije (misli na tkanicu), neka pređe.”
Prema narodnim verovanjima, već u narednih nekoliko dana devojke će upoznati budućeg muža./KURIR