Međunarodni tim naučnika došao je do otkrića da je Jupiter najstarija planeta zemljinog Sunčevog sistema.
Ispitujući uzorke volframa i izotopa molibdena sa gvozdenih meteorita, tim sastavljen od naučnika iz Nacionalne laboratorije “Lorens Lajvmor” i sa Instituta za paleontologiju Univerziteta u Minsteru, pronašao je da su ti meteoriti sačinjeni od dva genetički različita nebularna (nebula – oblak sastavljen od prašine i gasova) rezervoara, koji koegzistiraju i pored toga što su ostali razdvojeni između jednog do tri ili četiri miliona godina po formiranju Sunčevog sistema.
“Najprihvatljivije objašnjenje ovako efikasnog mehanizma separacije leži u nastanku Jupitera, otvaranju rascepa u disku (površini koju formiraju gas i prašina sa zvezda) i sprečavanju razmene matrijala između dva rezervoara”, kaže Tomas Krujer, glavni autor izveštaja objavljenog 12. juna u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.
“Jupiter je najstarija planeta Sunčevog sistema a njegovo čvrsto jezgro formirano je mnogo pre nego što je gas iz solarne nebule nestao, u skladu sa modelom uvećanja jezgra po kome su planete formirane”, navodi on.
Jupiter je najmasivnija planete Sunčevog sistema, a poznavanje njegovog nastanka je ključno za razumevanje načina na koji je taj sistem evoluirao do onoga kakav je danas. Iako su dosadašnji modeli predviđali da je Jupiter nastao relativno rano, sve do sada vreme njegovog nastanka nije preciznije oderđivano.
“Nemamo nikakvih uzoraka sa Jupitera (za razliku od uzoraka sa Zemlje, Marsa, Meseca i asteoida). U studiji koristimo izotopske potpise sa meteorita (koji potiču od asteroida) da bismo došli do zaključka koliko je star Jupiter”, kaže Krujer.
Analizom izotopa tim naučnika je došao do zaključka da je čvrsto jezgo Jupitera formirano pre oko milion godina posle početka nastanka Sunčevog sistema, što ga čini njegovom najstarijom planetom. Tokom procesa ubrzane formacije, Jupiter se ponašao kao efikasna barijara unutrašnjeg prenosa materijala preko diska, što predstavlja potencijalno objašnjenje zašto u Sunčevom sistemu ne postoji nekava Superzemlja (ekstrasolarna planeta sa masom većom od Zemljine).
Načnici su zaključili da je jezgro Jupitera naraslo do 20 masa Zemlje za oko milion godina, što je kasnije bilo praćeno produženim rastom do veličine od 50 zemljinih masa, u narednih tri do četiri miliona godina, pošto je Sunčev sistem formiran.
(B92)