Nije moguće, AV-e, da si rešio da stupiš u jedan završni, veličanstveni dijalog. S jedne strane ti, a sa druge – sav narod Srbije! Hoćeš, veliš, da razbiješ krčag o svoju glavu? Pa dobro, hajde probaj, pa da vidimo da li će pući krčag ili glava? Po tebi, “bilo kakvo rešenje problema”, nije bilo kakvo. Ono je jasno i jednosmerno, to je pitanje koje niko od prethodnih EU vazala nije smeo da pokrene, a kamoli da na njega da odgovor. Ali, ti si AV-e najveći, najlepši, nujumniji izdanak srpskog roda, koji se ničega ne plaši. Ti ćeš se s narodom dogovoriti i oko Kosmeta, onako kako si se dogovarao oko plata i penzija.
I ti smatraš da je Kosovo i Metohija nekakav problem koji mora da se reši zbog budućnosti naše zemlje i naše dece. Što da se neke buduće generacije muče s Kosovom, koje je ionako izgubljeno. Ti bi još svoje lice da uporediš s licem naroda? Zaista si ili neverovatno hrabar ili se ničega ne stidiš – ili, jednostavno, moraš da ujedeš tamo gde ti gazda naredi? Reci nam šta vidiš kada pogledaš svoje lice u ogledalu? Hteo bi da sav narod vidi isti (bez)obraz, onako kako ti vidiš svoj. Da li ti zaista veruješ da će ti i ovaj zadnji manevar (neki bi rekli, zadnji trzaj) biti uspešan? Ubeđen si da je srpski narod dovoljno “preumljen” da ga sada možeš do kraja “skuvati”? Ako tako misliš – grdno si se prevario AV-e!
Ima li tvojoj drskosti kraja? Za tebe je narod noj koji zabija glavu u pesak? I ako tog noja malo jače kvrcneš u čelo, potrešće mu se ono malo mozga u glavi i on će se survati u provaliju. I čime ćeš da nas “kvrcneš”? Onim što smo “odavno izgubili”? Koliko puta da pogađamo, na šta si mislio, kada si kazao, da to odavno nije naše? Još od Prizrenske lige, tvrdiš, Srbi se ponašaju neodgovorno. A šta je trebalo tada da se uradi? Trebalo je još u ono doba Šiptarima pokloniti Kosmet, je li? Zaboravio si da su Srbi u vreme formiranja Prizrenske lige činili blizu dve trećine kosmetskog stanovništva?
Nije Srbija danas (valjda zahvaljujući tebi) za potcenjivanje. Naravno da nije. Srbija nikada nije bila za potcenjivanje. To je pokazala mnogo puta u svojoj burnoj i slavnoj istoriji. A ti si se AV-e osmelio da celu Srbiju, iz nekog proteklog doba, naružiš na najprizemniji, najprimitivniji i najogavniji način. Nazvao si je KUŽNOM! I pride, bahatom i arogantnom! Ne, definitivno – ti si hrabar (u dobro znanom dučićevskom smislu) – zaista, ničega se ne stidiš.
Vreme je AV-e da se spustiš na zemlju. Veruješ, da ako propadne tvoja politika i tvoj život, da ćemo mi svi propasti zajedno s tobom. Megalomanija! Dodaješ da su tirani oni vladari koji samo ćute? Gde si to našao? Eto, Hitler, na primer: bio je gotovo savršen govornik, nije animirao mase ćutanjem, već svakodnevnim govorima širom Nemačke. Valjda, odnekud si sebe ubedio, da to što ti usta ne zatvaraš, treba da bude dokaz da nisi tiranin? Uostalom, šta će ti takav (antitiranski) dokaz uopšte, ako, uistinu, nisi to što uporno dokazuješ da nisi? Dakle, da ti javim, budi spokojan: ako tvoja politika promaši i ako ceo tvoj život bude promašen (a već dobrano i jeste), to može samo blagotvorno da deluje na Srbiju i srpski narod.
Tvoj “neravnomerni vrisak”, AV-e, postao je duboko zabrinjavajući. Kakva zbrka u glavi. Kažeš duboko(plitko)umno: “Na kraju, ćutanje je kraj. Posle njega niko ne govori ništa”. Kakav galimatijas! Posle ćutanja, logično bi bilo, nastupa nećutanje, to jeste, posle ćutanja, ljudi, valjda, progovore. Ali, dobro, takav nered u glavi nastao ti je verovatno iz želje da ne izneveriš onog najboljeg studenta u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je studirao, sveukupno, nešto malo više od šest godinica.
Tvrdiš AV-e da nisi jedan od onih, koji će za tapšanje po ramenu i za “šećernu tablu” iz zapadnih ambasada, pristati da isporuči sva srpska ognjišta! Upao si, poput lisice, u sopstveni misaoni tor, poznat u narodu po izreci: jezik hoće pravo! Upravo si priznao da radiš ono što od tebe traže zapadne diplomate. Isporučuješ im srpsko ognjište i srpsko srce! Predaješ im na dlanu Kosovo i Metohiju i još se hvališ kako ćeš ubediti priglupe sunarodnike da “ono što je izgubljeno nikada se neće vratiti”.
Mislim AV-e da si preterao u svom samoljublju i verovanju da te Srbi ne mogu prozreti. Grešiš, ovog puta si ogoljen i do kraja pročitan! Što se tebe tiče, možeš u svoje lično ime da se odričeš svega: mitova, legendi, epskih pesama, pa i Velike Srbije; možeš da se odrekneš i Kosova i Srbije i sebe samoga. Ali nemoj ni da pomisliš da nekome daš ijedno parče srpske zemlje, bilo gde, a pogotovo ne na svetom Kosovu, i da još tvrdiš kako si takvu veleizdaju uredio i dogovorio jednim pozivom narodu na dijalog.
Neshvatljivo je koliko nisi u stanju da razumeš svoj narod iz kojeg si potekao. Hteo bi, je li, da čitav srpski rod zagazi putem veleizdaje? To je nemoguća misija, shvati! Ovde ćeš ostati sam, na vetrometini koju si više nego zaslužio. Zaboravljaš da u svakom Srbinu pomalo živi Obilić, car Lazar, Karađorđe, vojvoda Mišić i drugi brojni srpski junaci. Ne shvataš ili se praviš da ne shvataš da Srbin bez kosovske legende nije niti može biti Srbin. U svojoj nameri da ispuniš želju zapadnih protuva, da od Srba napraviš ljude bez istorije, mita, bez prošlosti, a time i bez budućnosti, otišao si predaleko. Otišao si tamo odakle nema povratka – otišao si tamo gde veleizdaja ponire u ništavilo, u nebiće, u nepostojanje.
I ne boj se zemaljske kazne, tebi bi takva kazna bila spas, izbavljenje. Ostaćeš kazna samom sebi – jer glas naroda je glas Boga, a ti si se usudio da sam staneš Bogu na crtu. Osvesti se, možda još nije kasno!
D. Gosteljski
Izvor: www.koreni.rs