Gonoreja je nakon hlamidije najčešća polna bolest.
Oko 106 miliona novih slučajeva pojavi se svake godine, ali problematično je to što je bakterija Neiserria gonorroeae postala toliko otporna na antibiotike da počinje da pravi ozbiljne probleme lekarima i pacijentima.
Devedesetih se za gonoreju dobijao samo jedan tretman antibiotikom, jedna tableta, što je tada bilo revolucionaran način lečenja. Iako penicilin više nije delovao, ciprofloksacin se dobijao u jednoj tableti, pa se činilo da je gonoreja manji problem nego ranije. Ipak, u pitanju je bilo zatišje pred buru.
Sam pronalazač penicilina, Aleksandar Fleming, upozorio nas je primajući Nobelovu nagradu 1945. godine da antibiotici nisu svemoćni.
“Postoji opasnost da se pacijentima ne da dovoljno velika doza da uništi bolest, već da se izlaganjem mikroba gradi njihova otpornost na bolesti”, rekao je Fleming.
Antibiotici koji se trenutno koriste protiv gonoreje služe i za lečenje drugih infekcija, a bakterija zaslužna za gonoreju ima sposobnost da “pokupi” rezistentnost od drugih bakterija neviđenom brzinom, čime ojačava sopstvenu.
Drugo, netretirana gonoreja za sobom vuče niz potencijalno opasnih implikacija za zdravlje koji mogu da imaju razarajuće posledice.
I za muškarce i žene može da bude asimptomatična, a ukoliko se ne leči, pojačava rizik infekcije HIV-om. Povezana je i sa upalnom bolesti karlice koja može da prouzrokuje ektopičnu trudnoću i neplodnost. Trudnica infekciju može da prenese na svoje dete, a posledica je slepilo.
S obzirom na to da N. gonorrheae može da živi u grlu a da obolela osoba toga uopšte ne bude svesna, može da pokupi otpornost svih ostalih bakterija koje se tamo nalaze, a bile su izložene antibioticima u prošlosti.
Stručnjaci već dugo upozoravaju da nas čeka globalna kriza jer nekada izlečive bolesti postaju skoro neizlečive. Bakterije, virusi i paraziti koji stoje iza bolesti poput tuberkuloze, malarije i gonoreje razvili su otpornost na obilje lekova.
Svetska zdravstvena organizacija sprovela je istraživanje o gonoreji rezistentnoj na antibiotike u 77 zemalja, a rezultati su su loši.
U više od 80 odsto uzoraka otkriveno je da je bakterija gonoreje rezistentna na antibiotik širokog spektra azitromicin. Ono što je još gore jeste da je u 66 odsto slučajeva bakterija otporna i na cefalosporin, antibiotike koji se koriste u krajnjoj nuždi.
Osim toga, trebalo bi napomenuti da je većina država koje su učestvovale u istraživanju iz razvijenog sveta, pa ne može ni da se pretpostavi koliko je loša situacija u subsaharskim zemljama.
Lekari kažu da trenutno vidimo samo polovinu slike. U martu ove godine lekari su potvrdili i prvi slučaj super-gonoreje. Reč je o muškarcu kojem nisu pomogli nikakvi antibiotici koji se inače koriste za lečenje ove bolesti. Pacijent je u međuvremenu “odreagovao”, ali to je samo indikacija krize koja dolazi, kažu lekari.
Žarište problema je Tajland, centar seks-turizma gde antibiotici mogu da se dobiju bez recepta, što znači da se ljudi redovno “kljukaju” pogrešnim lekovima i razvijaju rezistentnost. Lekari napominju da upotrebom pogrešnog antibiotika možete da uklonite simptome, ali zapravo i dalje budete bolesni, a mnogi onda neometano nastave da šire infekciju, piše Express.
U Velikoj Britaniji se, sa druge strane, za lečenje gonoreje uporno propisuje ciproflaksacin iako su još 2005. izašle preporuke da taj antibiotik više ne bi smeo da se koristi za to.
Na Tajlandu u klinikama rade lekari iz celog sveta koji koriste jedinstveni pristup. Kada ustanove da je neko bolestan, prvo ga testiraju na otpornost na pet antibiotika. Svi su, mahom, otporni na ciprofloksacin, ali su cefiksim i ceftriakson poslednja nada u borbi, i važno je da na njih nisu otporni.
Danas se koristi poslednja linija obrane kada je reč o antibioticima, a za dalji razvoj lekova poput zoliflodacina nema novca. Budućnost, slažu se lekari, mora da uključuje klinike, testiranja na rezistentnost ali i ulaganje novca u razvoj novih, “pametnih” antibiotika, i prevenciju bolesti.