Iako je Rusija bila odsutna sa međunarodne scene od raspada Sovjetskog Saveza, zbog čega sada pažljivije vuče poteze, upravo je kreirana rusko-sirijska komisija. Ta komisija označila je početak snadbevanja oružjem, razmenu obaveštajnih podataka i slanje vojnih savetnika, i sve to u (većoj ili manjoj) koordinaciji Kremlja sa Belom kućom.
Pošto se izborila za regionalnu alijansu protiv Islamske države, koja uključuje Saudijsku Arabiju, Siriju i Tursku, Rusija je iznenada morala da odustane od te strategije posle turskog zaokreta. Ankara je zapravo odlučila da pokvari veze sa Rusijom, otkazavši, bez dobrog motiva, ugovor o Turskom toku, i stvorivši – u koordinaciji sa Ukrajinom – međunarodnu Islamsku brigadu, usmerenu na destabilizaciju Krima. Ankara je takođe počela da pomaže Islamskoj državi u njenoj borbi protiv Radničke partije Kurdistana (PKK) i kurdskih Jedinica narodne odbrane (YPG).