U Briselu je počeo Samit lidera Evropske unije i zapadnog Balkana, čije su glavne teme normalizacija odnosa Beograda i Prištine, usklađenost sa spoljnom politikom Unije i plan ekonomskog rasta regiona.
Srbiju na samitu predstavlja premijer Ana Brnabić, koja je novinarima u Briselu rekla da zemlje sa zapadnog Balkana mogu da dobiju dodatna sredstva od čak šest milijardi evra.
– Očekujem četiri milijarde u kreditima i dve milijarde kroz grantove, odnosno bespovratna sredstva. Naravno, to će biti kao i uvek u partnerstvu sa EU, u saradnji sa EU uslovljeno nekim reformama, ali mi od reforme ne bežimo. Mislimo da su one uvek u interesu i naših građana i naše privrede, tako da ćemo nastaviti da se bavimo reformama i pre svega da ostajemo posvećeni oblasti vladavine prava – kaže Brnabićeva.
Na Samitu lidera EU i zapadnog Balkana očekuje se i usvajanje briselske deklaracije.
Prošli ovakav sastanak održan je prije godinu dana u Tirani, a ovog puta održava se u Briselu, uoči zasebnog Samita lidera EU, koji se održava sutra i prekosutra, kada će jedna od glavnih tema biti proširenje EU.
U deklaraciji u koju je RTS imao uvid navodi se da EU podržava u potpunosti punopravno članstvo zemalja zapadnog Balkana, da će pripremiti teren za prijem novih članica, ispitati mogućnosti za postupnu integraciju zemalja regiona već u Fazi pristupanja.
Kada je riječ o pitanju normalizacije, EU poziva Beograd i Prištinu da u potpunosti primjene sve ono što je dogovoreno, a to se prije svega odnosi na Sporazum o putu ka normalizaciji i Aneks o implementaciji, kao i da izbjegnu sve što bi moglo da vodi nasilju i tenzijama.
Usklađenost sa spoljnom politikom takođe je jedna od centralnih tema i poziv zemljama i regionu da se što pre usklade sa spoljnom politikom, uključujući i sankcije prema Rusiji.
Јedna od centralnih tema današnjih sastanaka biće ekonomija, odnosno nedavno predstavljeni plan Evropske komisije za ekonomski rast Zapadnog Balkana vrijedan šest milijardi evra – koji podrazumijeva i djelimičnu integraciju zemalja zapadnog Balkana u pojedine sektore zajedničkog evropskog tržišta.
Ovaj prijedlog još nije dobio deFinitivno zeleno svjetlo zemalja članica EU, koje o tome treba da odluče u okviru odluke o tome kako će izgledati zajednički evropski budžet u naredne tri godine i šta će se iz njega izdvajati i za koje potrebe.
Izvor: RTRS