Jedno je biti najbolji na svetu. Nešto sasvim drugo biti vođa takve generacije, devojka kojoj nude “avione i kamione” da igra za drugu državu, a ona ostane verna Srbiji. Baš to je uradila Tijana Bošković.
Naša ženska odbojkaška reprezentacija popela se na krov sveta, a deo istinski fenomenalne generacije je i pomenuti korektor, koja je proglašena za MVP šampionata planete u Japanu. Da će jednoga dana biti najbolja na svetu, Boškovićeva je slutila i 2014. godine, kada je bila gost “Blica”. Tada je u zanimljivom razgovoru otkrila mnoge detalje o svojoj karijeri, kao i taj da su joj Turci nudili basnoslovne sume novca da zaigra za njihovu državu.
Boškovićeva je rođena u Trebinju, a iz Bileće je u Vizuru stigla sa 15 godina.
– To je mali grad u Hercegovini u kome za jednu devojčicu nije bilo izbora jer je postojao samo jedan sport – odbojka. Starija sestra Dajana je prva počela da trenira, a ja tek kasnije na njen nagovor. Malo po malo, stigla sam do prvog tima u kome je Zoran Vidaković prepoznao moj talenat i tako je sve počelo. Sasvim slučajno. Sada ceo taj period zauzima posebno mesto u mom srcu – ispričala nam je Tijana.
Tada je stan delila sa drugaricama, igrala je praktično za hranu, a u novom klubu je dobila sve, pa i stipendiju. Dobila je, nedugo zatim, i ogromnu pažnju svetske javnosti, jer je počela da briljira i na međunarodnoj sceni.
Turci su, naime, ponudili ogromne količine novca da je privole da igra za njihovu zemlju. Njena skromnost i ljubav prema otadžbini su ipak došli su do još većeg izražaja.
– Te 2011. godine moja porodica i ja bili smo gosti u Istanbulu. Nudili su sestri i meni pasoš, a Galatasaraj ugovor… Nisu pitali šta košta. Ali, da ne bude zabune, nije bilo šanse da prihvatim. Iako je sve to što su nudili izgledalo kao bajka, niti sam pomišljala na to, niti bi tata to podneo. Samo Srbija je dolazila u obzir! Evo i dan danas me zovu drugarice i bivše saigračice Hercegovine, čestitaju, pričaju kako su navijale, to je još jedna potvrda da nisam pogrešila – sa ponosom je tada pričala Tijana.
Sa samo 17 godina zaigrala je na Svetskom prvenstvu, pa joj je taj osećaj, verovatno, promenio svest o samoj sebi.
– Nije ni meni bilo svejedno kada je pred prvi meč sa Turskom selektor Terzić rekao da počenjem od starta. A na klupi jedna Jovana Brakočević, u Beogradu Sanja Malagurski i Ana Bjelica. Čudan osećaj, verujte. Međutim, kako su minuti prolazili, a potom i mečevi, potpuno sam se opustila. Veliku ulogu u tom procesu odigrala je i moja cimerka, Stefana Veljković, sa kojom sam puno pričala tih dana, ali i roditelji, koji su zvali pre i posle svake utakmice.
Srbija prvak sveta u odbojci. Zvuči nestvarno, zar ne? A taj uspeh naših reprezentativki i onih koji ih vode – zapravo uopšte ne treba da čudi kada se u obzir uzmu tri stvari.
Za nju su već tada pričali da se takva odbojkašica rađa “jednom u 200 godina”. Česta su bila poređenja sa Ivanom Miljkovićem.
– Prija kada te neko poredi sa ‘Ivanom Groznim’, što bih krila, ali i obavezuje. Prosto, vidim sebe na vrhu i ne plašim se uspeha, ali vrlo dobro znam i koliko me dug put čeka. Još mnogo treninga, prolivenog znoja i poena potrebno je da bi se vinula u te visine i bila broj jedan – poručila je Boškovićeva 2014. godine za “Blic”.
I eto… četiri godine kasnije, scena zbog koje je ceo naš narod slavio, s koje god da je strane Drine.
Mogu Turci da nude dvaput više od prve sume. I avione i kamione. Ali, za devojku koja je iz Bileće stigla u Vizuru, pa se tu iskristalisala u najbolju na svetu – nema novca zbog kog bi prestala da igra za Srbiju. Uostalom, sada je njen vođa. I, sada je – najbolja odbojkašica svetskog prvenstva.
I to baš onako kako je kao klinka i videla sebe – na krovu sveta, u dresu Srbije.
Blic