Mnogo je onih koji su se javili da pomognu dečaku, ali zbog birokratije ne mogu
Kako bolnička pravila nalažu da dete niko osim porodice ne sme da posećuje, dečaka M. K. (4) niko ne obilazi. Majke koje su sa svojom decom ležale u bolnici kažu da se svi rado igraju sa njim i da mu pomažu, ali da on nije ni svestan ko su mu roditelji.
– Ja sam letos otišla u bolnicu da mu odnesem neke stvari. Bila sam s mužem, a mališan koji je prvi put video mog muža rekao mu je „tata“ – priča za „Blic“ jedna od majki koja je posećivala dečaka, dok izvor „Blica“ iz bolnice dodaje da je mališan i druge muškarce koji su ulazili u njegovu sobu oslovljavao sa „tata“.
Dečak je pod stalnim nadzorom lekara. Imao je nekoliko operacija bubrega, boluje od povišenog šećera i ima glaukom na oku. Zbog teške bolesti, on je često na aparatima, a dane provodi u bolničkom krevetu jer sam teško može da ustane.
– Imao je nekoliko operacija. U vreme jedne od njih i ja sam bila sa svojim detetom u bolnici. Nije bilo nikoga da mu pomogne, pa sam mu držala bromilu dok su mu uključivali infuziju – kaže majka koja se kasnije ponudila i da ga usvoji.
Ona dodaje da se prema njemu, dok je bila u bolnici, odnosila isto kao prema svom detetu.
Centar za socijalni rad u Kanjiži, koji je nadležan za ovaj slučaj, nije roditeljima oduzeo dečaka, pa zato niko od mnogih koji su se javili ne može da pomogne tom dečaku. Međutim, u toj instituciji kažu da neće komentarisati niti odgovoriti na pitanje da li su preduzeli korake da se pomogne mališanu i pronađe staratelj koji će ga paziti.
– Pohvalno je koliko ima humanih ljudi koji žele da pomognu, ali apelujem da se ovo prepusti institucijama koje u zakonskim okvirima propisuju ono što je najbolje – izjavila je direktorka centra Timea Barat Kljajić.
Dragana Ćorić iz Udruženja „Roditelj“ smatra da je centar u Kanjiži trebalo da prepusti slučaj novosadskom centru, koji bi nakon toga trebalo da imenuje privremenog staratelja.
– Dete je više vremena provelo u bolnici nego kod kuće. Novosadski centar bi mu obezbedio staratelja koji bi bio blizu i koji bi mogao da posećuje dečkića kome je to sada najpotrebnije – kaže Ćorićeva i dodaje da je ovo čista povreda roditeljskog prava i zanemarivanje deteta.
Iz Dečje bolnice nismo uspeli da dobijemo zvaničan komentar o tom slučaju, a nezvanično saznajemo da se roditelji dečaka nisu odrekli.
– Dete roditeljima nije oduzeto. Živeo je s majkom i očuhom, koji su ga i doveli u bolnicu. Oni imaju još dece i jako teško žive, pa nemaju novca da dolaze u posete – objašnjava izvor iz bolnice gde je mališan smešten.
PEDAGOG: DETETU NEIZOSTAVNO TREBA NEŽNOST
– Strašno me je pogodila ova priča. Ovaj dečak je u takvom uzrastu da će sigurno imati posledice emotivne i psihološke prirode zbog toga što je ostavljen u bolnici. Čak i da se njegova majka danas pojavi u bolnici, on već trpi posledice toga što je napušten ovih 13 meseci. Lekari su tu da ga leče, a ne da se igraju i s njim provode vreme, da ga pomaze, zagrle i pruže mu nežnost. To je ono što je njemu preko potrebno.
Ukoliko dete nema nežnost i majčinu blizinu, pa je još u bolovima, ono pati na sve moguće načine. Patnja u tom uzrastu pamti se doživotno i može upravljati detetovim životom kasnije. Ne znam koliko su pametna ta pravila bolnice, da ne dozvoljavaju posete ljudima koji mu nisu srodnici. Ako oni žele da pomognu, to bi mu mnogo značilo.
Ta neka žena, tuđa majka, bar nakratko bi ga utešila i ublažila mu osećaj izolovanosti od sveta. On dugo leži u bolnici i vidi da drugoj deci dolaze mame i tate, i da deca odlaze kući. A njemu niti ko dolazi, niti ide svojoj kući, koja je na njega, nažalost, zaboravila – kaže Jelena Holcer, pedagog.