Alkatraz će zauvek u istoriji ostati upamćen kao ultimativna tvrđava – kameno ostrvo usred zaliva San Franciska, s kojeg niko nije uspešno pobegao. Osim što to možda nije istina, piše britanski “Telegraf”.
Dvojica muškaraca čiji su ujaci pobegli iz Alkatraza 1962. godine uvereni su da su članovi njihove porodice živi i zdravi.
Već više od 50 godina smatra se da su Džon i Klarens Anglin, naoružani pljačkaši, nestali na moru s Frenkom Morisom, drugim zatvorenikom, tokom bega koji je ovekovečio Klint Istvud u filmu iz 1979. godine – “Bekstvo iz Alkatraza”.
Zna se da je ukupno 36 ljudi pokušalo da pobegne iz zatvora, iako navodno niko nije uspeo u tome. Ali Ken i Dejvid Vidner uvereni su da su njihovi ujaci uspeli ne samo da pobegnu, nego i da su preživeli bekstvo, kao i da možda i danas žive negde u Brazilu.
“Službenici iz Alkatraza nisu želeli da priznaju da su begunci možda preživeli beg. A to me je motivisalo na to da im dokažem da greše”, kaže 48-godišnji Dejvid.
Najpoznatiji bijeg
Priča počinje 1960. godine kad je Džon Anglin, jedno od četrnaestoro dece iz siromašne porodice, poslat u Aklatraz. Za razliku od nekih ozloglašenih zatvorenika, Džon je bio tek pljačkaš banaka (još zanimljivijie je to što je pljačkao pomoću plastičnog pištolja). Nakon nekoliko pokušaja bekstva iz drugih zatvora, prebačen je u Alkatraz, gde mu se godinu dana kasnije pridružio brat Klarens.
Braća su se sprijateljila s Frenkom Morisom, pljačkašem i dilerom droge, pa su zajedno smislili plan da prokopaju izlaz iz ćelija i pređu na obalu pomoću splava koji su izradili od kabanica.
Kako bi prevarili stražare, naučili su da slikaju i izradili glave s pravom kosom (koju su pokupili nakon šišanja), pa su krevete namestili tako da izgledaju kao da neko leži u njima.
Pobegli su u junu 1962. godine, i nikad više nisu viđeni. Na obali je pronađena hrpa kostiju za koju se verovalo da su njihovi ostaci, iako Vidnersi nikad nisu poverovali u to.
Majka Džona i Klarensa naredne tri godine primala je čestitke za Božić s potpisima nestalih sinova, a analizom je potvrđeno da bi one mogle da budu autentične. Jedini problem je predstavljalo to što nije moglo da se dokaže kada su napisane.
Vajti Bulger, mafijaš iz Bostona koji je služio kaznu u Alkatrazu kad i braća, a čija je biografija poslužila kao inspiracija za novi film Džonija Depa, “Crna masa”, tvrdi da je begunce savetovao kako da izbegnu ponovno hapšenje.
“Uverio ih je da, kad jednom nestanu, ne smeju više ni sa kim nikad da komuniciraju. To mi je napisao u pismu i rekao da je to greška koju je on napravio”, kaže Ken Vidner.
Najneverovatnije su fotografije muškaraca na kojima deluju mnogo starije nego što bi trebalo da budu u vreme bega.
Jedno prošlogodišnje istraživanje dokazalo je takođe da, ako su se muškarci našli na moru u pravom trenutku, tj. između 23 sata i ponoći, i ako su veslali snažno prema severu, mogli su uspešno da se domognu obale.
Inspektor u penziji koji je 20 godina istraživao njihovo bekstvo, Art Roderik, tvrdi da tek sad ima osećaj da se sve kockice slažu i da sve ima smisla. A vesela trojka možda sve posmatra iz nekih toplijih krajeva i svima se smeje.
Izvor: B92