Administracija američkog predsjednika Donalda Trampa širi potragu za partnerima u izgradnji svemirskog odbrambenog sistema Zlatna kupola, nastojeći da uključi Amazonov Projekat Kuiper i velike odbrambene kompanije, dok tenzije sa Elonom Maskom prijete dominaciji SpaceX-a u programu, rekla su za Rojters tri upućena izvora.
Ovaj zaokret označava strateško udaljavanje od oslanjanja na Maskov SpaceX, čije satelitske mreže Starlink i Starshield čine temelj američkih vojnih komunikacija.
Sukob Trampa i Maska ubrzao zaokret
Odnosi Trampa i Maska pogoršali su se, a kulminirali su javnim sukobom početkom oktobra. Ali i prije toga, zvaničnici Pentagona i Bijele kuće počeli su da istražuju alternative, zabrinuti zbog prevelikog oslanjanja na jednog partnera u projektu koji bi trebalo da dostigne 175 milijardi dolara.
SpaceX i Mask nisu komentarisali.
Nakon što je Rojters ranije objavio da je SpaceX vodeći kandidat za izgradnju djelova sistema, Mask je na mreži X napisao: “Nismo pokušali da dobijemo nijedan ugovor u vezi sa tim. Naš prioritet ostaje misija da odvedemo čovječanstvo na Mars”, prenosi Index.hr.
Uprkos tenzijama, zbog dosadašnjih postignuća, uključujući lansiranje više od 9.000 sopstvenih Starlink satelita — SpaceX i dalje ima prednost za ključne segmente projekta, posebno ugovore o lansiranju, navode izvori.
Amazonov Kuiper u igri, Pentagon traži komercijalne partnere
Pentagon je pristupio Amazonovom Projektu Kuiper, koji planira mrežu od 3.000 satelita u niskoj orbiti, uprkos tome što je za sada lansirano tek 78. Time je administracija pokazala spremnost da u odbrambenu infrastrukturu uključi i komercijalne tehnološke kompanije, ne samo klasične vojne dobavljače.
Džef Bezos, predsjednik uprave Amazona, rekao je u januaru da će Kuiper biti “prvenstveno komercijalan”, ali je priznao da će imati i odbrambene primjene. Projekat Kuiper nije komentarisao ovu temu, kao ni Pentagon i Bijela kuća.
Zlatna kupola inspirisana je izraelskim Gvozdenim kupolom, ali američki sistem je ambiciozniji i zahtjeva ogromnu mrežu satelita u više slojeva odbrane.
“Kuiper je ključni kandidat”, rekao je jedan američki zvaničnik, dodavši da bi se udio SpaceX-a mogao smanjiti.
Otvaranje vrata novim igračima
Pentagon se obratio i mlađim raketnim kompanijama poput Stoke Spacea i Rocket Laba, koje dobijaju na značaju i mogle bi učestvovati u tenderima za pojedinačna lansiranja.
“Svako lansiranje će ići na tender i moraćemo da uključimo i druge, ne samo SpaceX”, rekao je jedan američki zvaničnik.
Potreba za više satelita, Tramp ubrzava raspored
Kongres je prošle godine povećao budžet Svemirskih snaga sa 900 miliona na 13 milijardi dolara kako bi podstakao privatni sektor na veću proizvodnju satelita.
Amazonov Kuiper, vrijedan 10 milijardi dolara, vodi bivši tim Starlinka koji je Mask otpustio zbog, kako je tvrdio, sporosti. Iako zaostaje za SpaceX-om, njegova primijena u praćenju projektila i komunikacijama ponovo je izazvala interes jer administracija priprema prvih 25 milijardi dolara iz Trampovog velikog poreskog i budžetskog paketa.
Veliki vojni dobavljači poput Northrop Grummana, Lockheed Martina i L3Harrisa takođe su u pregovorima.
Kenet Bedingfild iz L3Harrisa rekao je da kompanija bilježi nagli porast interesovanja za njihove tehnologije ranog upozorenja i praćenja projektila, koje bi trebalo da igraju ključnu ulogu.
Northrop radi i na sistemu presretača iz svemira, rekao je šef svemirskog odjeljenja kompanije Robert Fleming.
“Lockheed Martin spreman je da podrži Zlatnu kupolu kao dokazani partner američke vojske”, rekao je Robert Lightfoot iz Lockheed Martina.
Silicijumska dolina gubi prednost zbog političkih sukoba
U početku su pozvane i manje, agilnije kompanije iz Silicijumske doline, koje su viđene kao jeftinije i inovativnije od velikih odbrambenih giganata. Među favoritima su bile i kompanije sa bliskim vezama sa Trampom, poput Palantira i Andurila.
Ali sukob sa Maskom promijenio je odnose. Mask je nedavno osnovao “Stranku Amerike”, centristički pokret usmjeren protiv republikanskih poslanika koji podržavaju Trampovu politiku potrošnje.
Rokovi strogi, bezbjednosni rizici visoki
Tramp je pokrenuo projekat Zlatnu kupolu samo sedmicu dana nakon početka drugog mandata. General Majkl Getlajn, kojeg je Senat potvrdio 17. jula, dobiće široka ovlašćenja nad projektom.
Prema dosad neobjavljenoj direktivi ministra odbrane Pita Hegseta, Getlajn ima 30 dana za formiranje tima, 60 za početni nacrt sistema i 120 dana za kompletan plan sprovođenja, uključujući satelite i zemaljske stanice.
Integracija komercijalnih platformi poput Kuipera izaziva bezbjednosne zabrinutosti — njihovi sateliti moraju biti otporni na sajber napade i elektronsko ratovanje. I SpaceX je imao problema — Mask je u maju 2024. rekao da kompanija ulaže “značajne resurse u borbu protiv ruskog ometanja”.
Nova trka u naoružanju u svemiru?
Zlatna kupola mogla bi da preoblikuje globalnu bezbjednosnu ravnotežu. Ako sistem postane operativan, mogao bi podstaći rivale da razviju nova ofanzivna oružja ili ubrzaju militarizaciju svemira.
Ipak, očekuje se da će tradicionalni partneri poput Lockheeda i RTX-a, bivšeg Rejtiona, prednjačiti u dobijanju ugovora. U RTX-u, koji proizvodi sistem Patriot, vjeruju da će njihova tehnologija biti “ključna za Zlatnu kupolu, posebno ako želite značajan efekat u naredne dvije do tri godine”.
(Nezavisne – Foto: Arhiva)