On je sa aerodroma iz Beča sleteo u glavni grad Crne Gore nešto posle podneva gde se zadržao samo nekoliko sati kako bi, možda poslednji put, video bolesnu majku. Ovoga puta nije posetio Cetinjanina Nikolu Kaluđerovića, junaka iz knjige “Godina prođe, dan nikad” i cimera iz zatvora u Spužu.
– Nije mi javio da dolazi, od vas sam saznao da je bio ovde. Ne zameram ja njemu ništa, majka mu je teško bolesna pa je verovatno išao kod nje. Paze je dve žene, a ona je u komi u porodičnom domu. Dobro je da je išao da poseti majku, i trebalo je, meni će se sigurno javiti – rekao je Kaluđerović za “Blic”.
– Govorim mu stalno da nema čega da se plaši i da treba normalno da živi. Šta će njemu obezbeđenje? Ali čovek se boji pa je verovatno zbog toga unajmio nekoga da ga čuva. Ako je on tako sigurniji i mirniji onda je i meni drago. Očigledno mu je ušao taj strah u krv – dodaje Kaluđerović.
Žarko Laušević je 1993. godine pištoljem usmrtio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19), a ranio Andriju Kažića, koji su ga napali ispred jednog podgoričkog lokala. On je više puta osuđivan zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu, a za dvostruko ubistvo je dobio kaznu zatvora od 15 godina.
Ipak, odslužio je četiri i po godine u zatvorima u Požarevcu i Spužu, a kada je 1998. godine pušten na slobodu, preselio se u Ameriku. Te kobne večeri 1993, koja je njegovu sudbinu skroz preokrenula i potpuno zaustavila njegovu glumačku karijeru, bio je u društvu rođenog brata Branimira (60), koji je takođe ispalio jedan metak, ali nije nikoga pogodio.
Od 1998. kada je otišao u Ameriku, u Beograd je prvi put došao tek u maju prošle godine. Tada nije otišao na svadbu svoje kćerke Asje, koja se udala u Crnoj Gori.
Blic.rs