Jedno od najbrutalnijih ubistava koja su se poslednjih godina dogodila u Beogradu, posle 31 meseca dobilo je svoj pravosudni epilog. Ovo su događaji koji su obeležili istragu i sudski pretres.
Hapšenje: Šok u Mileševskoj ulici
Jutro tog 2. marta 2015. u Mileševskoj ulici na Vračaru zateklo je stanare zgrade u potpunom šoku. Mnogi od njih zastali su u parku preko puta kako bi u neverici posmatrali policiju koja je pristizala da obavi uviđaj u stanu Viktorovića. Novinarima su redom potvrđivali da je u porodici bilo sukoba, ali niko nije mogao da veruje će se dogoditi ovakva tragedija.
Poslednji šok usledio je kada je policija iz stana u lisicama izvela i Teodorinog muža Borislava Stamanekova. Stamenkov je, ipak, pušten nakon što je dokazano da nije učestvovao u ubistvu.
Dokazi: Ubistvo dokazano van sumnje
Prvi rezultati policijske istrage pokazali su da je Teodora satarom ubilana spavanju majku Ljiljanu (61) i Ivanku Đukić (90). Nakon svađe sa majkom – koju je nehotice probudila dok je spremala hranu za bebu – dohvatila je oružje i njime zadala više udaraca najpre majci, a potom i baki koja se nalazila u susednoj sobi i nije učestvovala u svađi. Dokazi forenzičkog veštačenja (DNK i otisci sa satare i odeće) izvedeni su i na suđenju i potvrđeni van svake sumnje.
Suđenje bi bilo i kraće da je Teodora ostala pri izjavi datoj u istrazi, kada je policiji i tužiocu priznala zločin. Međutim, na suđenju je tako nešto ogorčeno negirala, govoreći da se ne seća samog trenutka ubistva (zbog crnih rupa u pamćenju), te da je priznanje dala jer je verovala da pred tužiocem mora da potvrdi navode krivične prijave koji su je teretili za ubistvo.
Veštačenja: Koliki je bio stepen Teodorine neuračunljivosti
U sudnici su se, međutim, koplja tužilaštva i odbrane ponajviše lomila oko pitanja Teodorine uračunljivosti. Pred sudom su izvedeni dokazi u kojima je predočeno da je Teodora bila zavisna od narkotika, te da se nekoliko puta bezuspešno lečila. Ipak, veštaci su utvrdili da je alkoholočar (i u trenutku izvršenja ubistva imala je alkohola i medikamenata u krvi).
Šta su rekli superveštaci?
Najviše nedoumica bilo je oko stepena njene neuračunljivosti u trenutku ubistva. Najpre su urađena dva psihološka veštačenja, koja su bila međusobno suprotstavljena, pa je bilo nužno uraditi konačno, superveštačenje. Ono je pokazalo da je Teodora bila “bitno smanjeno uračunljiva”, a preporučeno joj je i lečenje od alkoholizma.
Završna reč: “Tražimo 40 godina” i “To je moj krst”
Prethodne nedelje glavni pretres je konačno okončan. Tužilaštvo je, iznoseći sve dokaze koji su konstatovani tokom postupka, zatražilo od suda da Teodoru osudi na maksimalnih 40 godina zatvora zbog počinjenog dela. Postupajuća zamenica tužioca konstatovala je da je okrivljena sama priznala krivicu na saslušanju nakon hapšenja, a da je scenario ubistva potvrđen i svim obavljenim veštačenjima. Ubistvo se, prema tužilaštvu, desilo u iznenadnom napadu, posle beznačajnog konflikta glumice sa majkom, i izazvalo je zgražavanje javnosti.
Advokat odbrane je na početku svoj završne reči rekao da “svi oni koje volimo mogu od našeg života napraviti pakao”, te da se to desilo i Teodori. On je ukazao na to da je Anders Brejvik, Norvežanin koji je ubio 70 ljudi u masovnoj pucnjavi, osuđen na 21 godinu zatvora, te da njegova klijentkinja ne bi smela da bude izjednačena sa njim. Advokat je rekao da bi glumica trebalo da bude osuđena zbog ubistva na mah, za koje su zaprećene daleko manje kazne.
Sama okrivljena je, kroz suze, ponovo iskazala kajanje zbog ubistva majke i bake.
– Izvinjavam se svima koje sam povredila, ali na kraju ću ipak ja najviše patiti. To je moj krst koji ću nositi. Besna sam na sebe, samo želim da što pre budem sa mužem i decom – rekla je Teodora Viktorović.
Kazna: Od 10 do 40 godina, može i do osam, ili – lečenje
Teodora Viktorović se načelno tereti za teško ubistvo za koje je zaprećena kazna od 10 do 40 godina zatvora. Zamenica Višeg tužioca ostala je pri navodima optužnice u završnoj reči, zatraživši maksimalnu kaznu. Veliko je pitanje koliko je ta kazna realna, s obzirom na superveštačenje koje je pokazalo bitno smanjenu uračunljivost okrivljene.
Imajući to u vidu, ubici se kazna može ublažiti, ako se potvrdi da mu je sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja. No, ako Krivični zakon predviđa da ako je osoba samu sebe dovela u stanje bitno smanjene uračunljivosti (konzumiranje alkohola, recimo), to onda ne može biti olakšavajuća okolnost.
Odbrana, koja ne negira zločin, predlaže da se Teodora osudi zbog ubistva na mah, koje predviđa značajno niže kazne: od jedne do osam godina zatvora. Da bi se to dogodilo, sudija mora da prihvati tezu da je Teodora “bez svoje krivice dovedena u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog (član 115. Krivičnog zakona).
Na kraju, superveštaci predlažu da Teodori bude izrečena mera lečenja od alkoholizma. Nisu retki slučajevi da se pojedine ubice oslobađaju i upućuju samo na lečenje (što znači da kaznu praktično izdržavaju u psihijatrijskoj ustanovi), ali te mere se mogu izreći kao prilog robiji.
Blic