Agroekonomski analitičar Milan Prostran rekao je za RTS da nikada nije bilo zabeleženo da je cena pšenice 416 dolara po toni, nikada kukuruz nije bio 360 dolara. Pik koji je bio najviši u martu i aprilu se malo smirio, ali je još visok. Prvi zadatak nove Vlade je da donese sistemski zakon o regresiranju cene inputa u poljoporivredi – regresiranju cene đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena i nafte, istakao je Prostran.
Jesenja setva je period godine kada svi poljoprivrednici moraju vredno da rade, ali i da dobro računaju.
Troškovi setve su, samo u odnosu na prošlu godinu, porasli za četvrtinu, a neizvesnost oko cena po kojima će poljoprivrednici prodavati zasejane kulture je problem o kome će razmišljati kada za to dođe vreme.
Rat u Ukrajini podigao je cenu poljoprivrednih proizvoda, ali i troškove setve.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da dve zemlje koje su u sukobu čine oko 30 odsto svetske proizvodnje žitarica i uljanih kultura.
To su, kako kaže, ozbiljne količine i svaki sukob između te dve države ozbiljno narušava svetski bilans hrane.
Procene su da će zbog tih sukoba, ukoliko se ne reše, prohodnost pšenice, kukuruza i uljarica ostati preko 300 miliona ljudi bez hrane.
To je period u kome je došlo do istorijski najvišeg nivoa cena pešenice i kukuruza nezabeleženog, podvukao je Prostran.
“Nikad nije bilo zabeleženo da je cena pšenice 416 dolara po toni, nekada smo prodavali 200 dolara po toni i bili smo zadovoljni, nikada kukuruz nije bio 360 dolara tona. Pik koji je bio najviši u martu i aprilu se malo smirio, ali je još visok. Imali smo pre dve godine cenu pšenice 18, 19 ili 20 dinara, sada je 36 dinara, cena kukuruza je bila 13, 14 ili 15 dinara dinara, sada je preko 30 dinara, to su tektonski poremećaji u sektoru hrane”, rekao je Prostran.
Dva pitanja, energetika i hrana su došla u prvi plan čitavog sveta. Ta dva sektora diktiraju nivo inflacije koji je zabrinuo i najrazvijenije zemlje i ne znamo do kada će taj period trajati, kaže analitičar.
Moje su procene da će cene i dalje imati visok nivo, kaže Prostran.
Ko u Srbiji obrađuje njive
Prostran ukazuje da imamo desetak bogatih privatnih farmera ili kompanija koje raspolažu od 10.000 do 35.000 hektara, to nije karaktreristično za Evropu, takvih je desetak ili 15 ljudi – ima ih stotonak sa površinom preko 1.000 hektara.
Kod nas u Srbiji dominira mali i srednji farmer, 78 posto po popisu iz 2012. godine, sledeće godine će biti popis u oktobru u poljoprivredi i znaće se stanje stvari koje će biti i nešto lošije, napominje Prostran.
Ali 78 odsto od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava čine mala i srednja gazdinstva, ona su najdominantnija u centralnoj Srbiji, to je kritična tačka u budećem razvoju, istakao je Prostran.
Savet malim proizvođačima
Mali proivođači se bave “svaštarskom” proizvodnjom da bi opstali. Oni, kako kaže, imaju i biljnu proizvodnju, ratarske kulture, voćarstvo, imaju krave, ovce, živinu – za svoje potrebe bave se najčešće naturalnom proizvodnjom.
U centralnoj Srbiji poljoprivredenici imaju drugu filozofiju posmatranja poljoprivrede u odnosu na Vojvodinu, koja je više tržišno opredeljena. Jer iz Vojvodine preko 90 odsto se ponudi tržištu, rekao je Prostran.
Kada je najrodnija godina u centralnoj Srbiji ne ispruče žita više od 10 odsto. Prošli su kroz istorijski teške periode, čuvaju hranu – ona hrani i čoveka i stoku, podseća Prostran.
Nalazimo se u komplikovanom periodu kada treba spasavati male, srednje i velike, svi su u nezavidnom položaju. Naši poljoprivrednici po pravilu ne uzimaju kredite, od ukupno uzetih kredita u Srbiji za potrebe privrede, svega 6 odsto otpada na kredite koji su uzeli poljoprivrenici, kaže on.
Prema njegovim rečima, poljoprivredna godina je počela, sa 1. septembrom, nije identična kalendarskoj godini, počinje setvom uljanom repicom, a ubrzo počinje priprema zemljišta za setvu pšenice.
Zagovaram da obim jesenje setve bude na što većim površinama, bar oko milion hektara, kaže Prostran.
“Da dominira pšenica, ječam, raž, ovas. Od svih povoljnosti jedino je to što je pala kiša, i što se zemljište može pripremati za setvu, sve ostlao je neizvesno, troškovi će biti visoki. Plašim se da ćemo nivo agrotehnike i dalje sniziti”, naveo je on.
Sistemski zakon o regresiranju cene inputa
“Predlagao sam ovih dana neka rešenja, da država zbog ukupne situacije na sektoru inputa, mineralnih đubirva, sredstava za zaštitu bilja, semena, nafte, to što utiče na cenu finalnog proizvoda – mora da preduzme ozbiljene mere. Prvi zadatak nove Vlade je da hitno donese sistemski zakon, ne uredbe, o regresiranju cene inputa u poljoporivredi, regresiranju cene đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena i nafte”, rekao je Prostran.
Kada je u pitanju stočarska proizvodnja, to bi bilo regresivanje cene stočne hrane.
“Ovo je treća kriza u mom sećanju. Krajem 70-tih smo imali veliku krizu sa cenom inputa, 1986. je donet zakon. Tada smo morali da ublažimo cenovni udar. Ovo je sada drastičniji cenovni udar. Ne možemo da utičemo na cenu energenata kao država, na cenu gasa, nafte, ali kada je u pitanju hrana možemo da budemo mnogo bolje orgnizovani, država mora da poveća obim agrarnog budžeta, sada je on ispod 5 odsto, bez milijarde u narednoj godini mi nećemo moći na zelene grane”, kaže on.
Dodaje da je hrana najneophodnija, od hrane ostvarujemo veliki devizni priliv, godina je sušna, uzela je veliki danak, gubici su ogromni.
Kukuruz koji je najviše stradao, i soja, učestvuju u ukupnom bruto proizvodu poljoprivrede oko 30 odsto.
“Optimalan rok za završetak setve pšenice je ceo oktobar, kada su u pitanju ostale kulture produžava se do polovine novembra. Ovo će biti najskuplja setva u istoriji i biće reducirana što će ostaviti, ako ne budemo obezbedili uslove, posledice na ukupan rod. Bitno je da se sve više zaseje i da to donese rod jer ne znamo kakva će nam biti sledeća godina”, zaključio je Prostran.
Izvor: RTS