Odluku o obeležavanju Svetskog dana slobode štampe doneta je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kako bi se podigne svest o značaju slobode štampe i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i kako bi se obeležila godišnjica Vindhuške deklaracije, izjavu o principima slobodne štampe koju su sastavila grupa afričkih novinara 1991. godine.
UNESKO obeležava Svetski dan slobode štampe održavanjem UNESKO/Giljermo Kano nagrada za slobodu štampe za zaslužne pojedince, organizacije ili institucije koji su dali izuzetan doprinos odbrani i/ili promociji slobode štampe bilo gde u svetu.
Dodeljuje se od 1997, na predlog nezavisnog žirija od 14 novinara.
Kandidature se dostavljaju od strane regionalnih i međunarodnih nevladinih organizacija koji rade za slobodu štampe, kao i zemalja članica UNESKO-a.
Nagrada je nazvana u čast Giljermo Kano Isaza, kolumbijskog novinara koji je ubijen ispred kancelarije njegovog lista El Espektador u Bogoti, 17. decembra 1986. posle Kanovih članaka koji su smetali kolumbijsim narko-kartelima.
UNESKO takođe obeležava Svetski dan slobode štampe svake godine okupljanjem medijskih profesionalaca, organizacija za slobodu štampe i agencije UN kako bi podneli izveštaj o proceni stanja slobode medija širom sveta.
Svaka konferencija je centrirana oko teme u vezi slobode štampe, medijsko pokrivanje terorizma, nekažnjivosti i ulogu medija u postkonfliktnim zemljama.
U posljednjih deset godina ubijeno je ukupno 788 novinara, i to najviše u Iraku (177), na Filipinima (96) i u Kolumbiji (50).