OMLADINA gubi 10 sati sna svake nedelje zato što im škola počinje prerano, i što školski sistem ignoriše prirodni cirkadijalni ritam dece i tinejdžera. Zbog nedostatka sna, mladi su iscrpljeni, frustrirani, anksiozni i skloni gojenju, upozorio je profesor Pol Keli sa oksfordskog Instituta za san i cirkadijalnu neuronauku.
Profesor Keli, rekao je za “Gardijan” da cela britanska nacija pati od nedostatka sna, počev od zaposlenih kojima je nametnuto potpuno pogrešno i neprirodno radno vreme, koje se ne poklapa sa biološkim unutrašnjim satom čoveka.
Školarci su, po njegovom mišljenju, ugroženiji od ostalih grupa, čak i od lekara sa noćnim dežurstvima.
– Mi smo generalno nenaspavana nacija, ali mladi uzrasta od 14 do 24 godine su najviše ugroženi od svih socijalnih grupa. To ozbiljno utiče na njihovo fizičko i mentalno zdravlje – kaže prof. Keli.
Govoreći na Festivalu nauke u Bredfordu, profesor Keli je pozvao javnost na potpunu izmenu školskog sistema, odnosno odlaganje vremena početka prvog časa, kako bi “popravili život mlade generacije”.
Keli je zajedno sa kolegama, neuronaučnicima Raselom Fosterom i Stivenom Loklijem, izveo eksperimentalno istraživanje u 100 škola u Velikoj Britaniji, tako što je pomerao vreme prvog časa za pola sata, sat ili više. Došao je do zaključka da deca do 10 godina treba da kreću u školu od 8.30 ili kasnije, tinejdžerima od 16 godina časovi treba da počinju u 10 sati, a osamnaestogodišnjacima tek u 11 časova.
Preporuke su zasnovane na dubljem razumevanju cirkadijalnog ritma, prirodnog ritma budnosti i spavanja, koji određuje optimalne nivoe koncentracije i radne sposobnosti.
Evo kako profesor Keli to objašnjava: deca u 10. godini prirodno se bude oko 6.30, u 16. se vreme buđenja po biološkom ritmu pomera na osam, a sa 18, unutrašnji sat govori da je vreme za ustajanje tek oko devet ujutru. Kada, na primer, starijim adolescentima sat zazvoni u sedam ujutru, to je isto kao kada bi se njihov pedesetogodišnji profesor svakog jutra budio u 4.30!
Na opaske da bi rešenje u tom slučaju bilo da deca ležu u krevet ranije kako bi se naspavala, ovaj naučnik kaže da rano leganje ne može da nadomesti rano ustajanje:
– Biološki ritam je kontrolisan određenom vrstom svetlosti, kaže Keli – U našem mozgu postoji takozvani glavni sat i on kontroliše cirkadijalni ritam. Ovaj glavni sat se sastoji iz mreže moždanih ćelija i nalazi se iznad ukrštanja vidnih živaca. Glavni sat utiče na dnevno-noćni ritam, na pospanost i budnost, na lučenje hormona, na telesnu temperaturu i druge važne funkcije. On diktira kada nam je vreme za spavanje i buđenje. To je isto kao i što ne možemo da kontrolišemo otkucaje srca.
Hormoni na koje utiče ovaj glavni sat jesu između ostalog hormoni rasta i melatonin. Melatonin je takođe vezan za spavanje: manje melatonina, manje spavanja, a san je značajan za oporavak i odmor tela i mozga.
I zaposleni bi imali koristi od kasnijeg ustajanja i polaska na posao. Radni dan bi, prema mišljenju stručnjaka sa Oksforda, takođe trebalo da prati ritam budnosti i spavanja koji se razlikuje od tinejdžerskog.
– Sa ovakvim tempom radnog vremena, od devet do pet, zaposleni uzrasta od 24 do 35 godina, gube dnevno od sat do sat i po sna. Tek u 55. godini biološki ritam spavanja se izjednačava sa ritmom desetogodišnjeg deteta – objašnjava dr Keli.
Nisu se samo Britanci bavili istraživanjem idealnog tajminga za buđenje i njegovim uticajem na produktivnost, fizičko i mentalno zdravlje.
Prošle godine je Američka akademija za pedijatriju upozorila na manjak sna kod većine adolescenata. Sa tim se složila i američka Nacionalna federacija za spavanje koja je navela da čak polovina američkih tinejdžera ne spava dovoljno tokom školske godine.
Tinejdžeri su biološki programirani da ležu kasnije u krevet, što se ne uklapa sa ranim jutarnjim ustajanjem i početkom prvog školskog časa. Istraživači su tako utvrdili da tinejdžerima svakodnevno nedostaje sat i po sna, što ima ogromne posledice na njihove sposobnosti u učionici i izvan nje. Tako se stvara pogrešno mišljenje da su tinejdžeri lenji i “smoreni”, a u stvari, oni su – nenaspavani.
Majkl Braus, klinički psiholog i stručnjak za poremećaje spavanja, kaže da su tinejdžeri vrlo često izvan biološkog ritma:
– Ako dete kome treba od osam do devet sati sna, spava samo sedam, vremenom će upasti u jednu vrstu depresije koja značajno utiče na opšte stanje organizma, akademske i atletske sposobnosti.
Nekoliko različitih studija je pokazalo da pomeranje polaska u školu za pola sata ili sat kasnije direktno utiče na bolje ocene i bolji prosek kod đaka.
Vodeći se ovim istraživanjima, Erik Peterson, direktor škole “Sveti Đorđe” na Roud Ajlendu, pomerio je početak časova sa osam na pola devet ujutru, da proveri da li će polusatna promena da ima bilo kakav efekat na rezultate školske dece. I, bio je iznenađen.
– Za polovinu se smanjio broj žalbi dece na umor u našem zdravstvenom centru, kao i bolesti kao posledice umora odnosno pada imuniteta. Za 35 odsto se smanjio broj povreda i nezgoda koje su uglavnom bile posledice pospanosti. Jednostavno, deca su bila opreznija i koncentrisanija, i manje pospana tokom školskih časova.
Stručnjaci apeluju na sve školske sisteme da razmotre pomeranje početka časova i prilagođavanje biološkom ritmu dece i tinejdžera, jer to ozbiljno utiče na mentalno i fizičko stanje kod školaraca. San je podjednako važan kao i vazduh, voda ili hrana, kažu u Američkoj nacionalnoj fondaciji za spavanje.
Izvor: Novosti