Najugroženiji su mladi koji izlaze na bučna mesta, slušaju muziku preko slušalica i igraju kompjuterske igrice. Što više boravite u tihim zonama da bi telo dobilo kiseonik.
Većina gradskog stanovništva žali se na konstantnu buku bilo da je u pitanju ulična, odnosno saobraćajna buka, preglasna muzika ili neki drugi izvor iritantnih zvukova.
Zbog različite subjektivne osetljivosti ne reaguju svi na isti način, ali buka, generano, negativno utiče na zdravlje!
Najviše negativnih uticaja ostavlja na psihofizičko zdravlje, pojačava nervozu, oštećuje sluh, ali i dovodi do kardiovaskularnih i drugih poremećaja, remeti imuni odgovor organizma…
Objašnjavajući suštinu buke i njene posledice, profesor dr Goran Belojević iz Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže:
– Svaki neželjeni zvuk po definiciji predstavlja buku. Međutim, isti zvuk za nekoga može biti buka, a za nekoga ne. To se najbolje vidi po vrsti muzike koju slušamo. Međutim, svaka preglasna muzika, bez obzira koliko da prija može da ugrozi sluh, iako ljudi, a naročito mlađe osobe, toga nisu uvek svesni. Ako ste u diskoteci i ne možete da razumete sagovornika sa daljine od metar nivo buke je viši od 85 decibela, često i blizu 100 decibela što je opasno po sluh. Takav nivo buke često se beleži i pri slušanju muzike preko slušalica, dok je u radnoj sredini tipičan za tekstilnu industriju ili druge fabrike sa bučnim proizvodnim pogonima.
Kod koga je sluh posebno ugrožen?
– Najugroženiji su mladi koji izlaze na bučna mesta ili svakodnevno slušaju muziku preko slušalica ili igraju kompjuterske igrice. U takvim okolnostima posebno je opasna kombinacija buke, pušenja i psihostimulansa ekstazija. Prvi upozoravajući znak da se nešto dešava sa sluhom je zujanje, zbog nadražaja unutrašnjeg uva i tada se obavezno treba javiti specijalisti audiologu radi ispitivanja sluha i profilaktičkih mera. Ovo je veoma važno, jer je trajni gubitak sluha usled buke neizlečivo oboljenje. Sluh može da se nadomesti određenim pomagalima, ali invaliditet ostaje.
Da li buka utiče na poremećaje spavanje?
– Ako se buka prepoznaje kao glavni uzrok poremećaja spavanja, sa ozbiljnim smetnjama koje traju najmanje tri dana u toku jednog meseca, treba preduzeti mere za uklanjanje izvora. Smetnje mogu da budu i predug san, česta buđenja tokom noći, kao i osećanja umora posle buđenja. Hronično umorni ljudi postaju podložni bolestima, jer im imunitet slabi. Podložni su i povredama u saobraćaju, ali i u kući. Takvo stanje bitno utiče i na mentalno zdravlje, koje ne može lekovima da se reši.
ZAŠTITA
OSIM izbegavanja bučnih mesta, zaštita od buke podrazumeva i eventualno nošenje ušnih čepova, koji štite od buke, a omogućavaju normalan razgovor. Treba uzimati i dovoljno vitamina B, koga naročito ima u suvom kvascu. Najbolje je da suvi kvasac razmutite u vodi i popijete sa sokom od limuna. S obzirom na to da buka izaziva stres, u zaštitu treba uvrstiti i magnezijum. Mineralna voda je najbolji izvor magnezijuma, ali i integralne žitarice i orašasto voće. Mogu da se uzimaju i suplementi magnezijuma – savetuje dr Belojević.
Šta se kod takvih osoba dešava?
– One su u produbljenom stresu, odnosno distresu, a posledica takvog stanja je i hormonalni poremećaj koji utiče na sve druge sisteme – povećanje krvnog pritiska, ubrzan rad srca, poremećaj varenja i peristaltike, poremećaj imunološkog i sistema organa za disanje. Povećan je rizik od insulin nezavisnog dijabetesa kao i od holesterola u krvi, okidača za kardiovaskularne bolesti sa srčanim udarom i šlogom kao krajnjim posledicama. Zbog smanjenja nivoa melatonina, hormona epifize, što se javlja kod hronične nesanice izazvane bukom, povećava se rizik od karcinoma dojke. Zbog povećanog nivoa hormona kortizola u krvi, hronično neispavani ljudi postaju skloniji gojaznosti i opstruktivnoj bolesti pluća.
Šta možemo da uradimo da sebi obezbedimo kvalitetan san?
– U spavaćem prostoru treba da se obezbedi tišina i čist vazduh bogat kiseonikom, kvalitetan madrac i jastuk. Ako je ulica u kojoj živite prometna, prozorima treba da budu dobri izolatori buke. Takođe je važno da se u toku dana što više boravi u tihim zonama ili zvučnim utočištima, radi kretanja i opskrbljivanja organizma kiseonikom. Takva mesta su parkovi, šume i obale kraj vodenih površina gde je vazduh bogat negativnim jonima koji blagotvorno deluju na organizam, a posebno na disajne organe. Postoje i generatori negativnih jona, uređaji koji “stvaraju” negativne jone.
Koji su prihvatljivi nivoi buke?
– Za spavanje je optimalan nivo 30 decibela, što podrazumeva tišinu, a u dnevnom boravku oko 40 decibela što omogućava nesmetano govorno komuniciranje. Normativi za buku prilagođeni su najosetljivijim osobama. Prilikom učenja buka ne sme da premaši 40 decibela, što se obezbeđuje u učionicama i čitaonicama. Uobičajeni nivo buke u prometnoj ulici je oko 70 decibela, što se naziva “crnom akustičnom zonom” nepovoljnom za stanovanje. Opšta preporuka za sve je, inače, da što manje vremena provode na bučnim mestima, a da roditelji izbegavaju da šetaju decu ulicama u kojima je jaka saobraćajna buka udružena sa aerozagađenjima. Po mogućstvu treba izbegavati lokacije za stanovanje u blizini aerodroma, jer avioni na visini 200 do 300 metara stvaraju buku od 90 decibela.
Šta gradske vlasti mogu da učine po ovom pitanju?
– Beograd je počeo da gradi zvučne barijere kojima se štite stanovnici pored prometnih saobraćajnica. Trebalo bi izgraditi što više biciklističkih staza, kako bi se stanovništvo podsticalo da manje koristi automobile, što bi smanjilo nivo buke i unapredilo opšte zdravlje fizičkom aktivnošću. Za najuži centar grada može da se uvede i posebna taksa za korišćenje automobila. Veoma su korisne i kreditne stimulacije za kupovinu novih automobila uz recikliranje starih vozila. Trebalo bi vratiti i pešačke dane, jednom mesečno u centru grada, kao što je bilo ranije. Povećanje broja tihih gradskih zona takođe bi trebalo da postane imperativ nadležnih.
URBANE SREDINE
MNOGE države rade na limitiranju buke u kafićima i drugim bučnim prostorima, jer se pokazalo da broj mladih sa zujanjem u ušima i oštećenjem sluha raste. Saobraćajna buka može da se smanji postojanjem što više jednosmernih ulica, uvođenjem pešačkih dana u najprometnijim gradskim ulicama, poštovanjem ekoloških semafora koji upozoravaju da se isključi motor dok se iz sporedne ulice čeka izlaz na glavnu. Gradovi treba da povećavaju površinu zona zelenila, jer se time smanjuje opšti nivo buke – ističe naš sagovornik.
(Novosti)