Portparol Evropske komisije Margaritis Shinas saopštio je juče da su lideri zemalja, uključujući i premijera Srbije Aleksandra Vučića, potvrdili učesće na vanrednom samitu u Briselu u nedelju.
Osim šefova država i vlada Grčke, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Austrije i Nemačke, na samitu će učetvovati najviši funkcioneri EU – predsednici Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta, kao i visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša.
Jedini izuzetak je predsednik Makedonije Nikola Gruevski, koji je u Brisel šalje ministra spoljnih poslova Ðorđa Ivanova.
Shinas je novinarima u sedištu Evropske komisije rekao da se očekuje da se samit, koji je sazvao predsednik EK Žan-Klod Junker, završi usvajanjem zajedničke deklaracije o rešavanju migrantske krize.
“Cilj je da ustanovimo kolektivni, pregogranični pristup kako bi se promenila situacija na terenu”, kazao je on.
Portparol je podsetio da je stav Komisije da se migrantska kriza ne može rešavati jednostranim akcijama na nacionalnom nivou i da na zajedničke izazove treba odgovarati zajedničjim delovanjem.
Cilj sastanka, kako je Junker naveo u saopštenju uoči samita, je da se uspostavi bolja saradnja i koordinacija među državama kroz koje svaki dan prolaze izbeglice sa Bliskog Istoka i iz Afrike na putu ka Nemačkoj i severu Evrope.
Dosad je takva kooperacija i koordinacija gotovo potpuno izostala, a politički lideri zemalja suočenih sa ovim problemom su proteklih nedelja i meseci uglavnom razmenjivali kritike i optužbe, pokušavajući da okrive komšije za potresne slike iscrpljenih, gladnih i promrzlih ljudi unutar svojih granica.
Hrvatska je tako optužila Srbiju da namerno usmerava sve migrante ka njoj, Slovenija tvrdi da Hrvatska ignoriše pozive na saradnju, a Mađarski premijer Viktor Orban tvrdi da su migranti došli da pokore i islamizuju hrišćansku Evropu i da ih treba poslati u Tursku.
Oštre reči praćene su nedoslednim, protivrečnim i iznuđenim merama: Hrvatska i Slovenija čas otvaraju, čas zatvaraju granice, Slovenija je angažovala vojsku, Mađarska se ogradila žilet-žicom, a iz Austrije se čuju ideje da bi duž spoljnih granica EU trebalo podići bedeme.
Jedina osoba sa dovoljnim autoritetom da natera razjedinjene lidere jugoistočne i srednje Evrope da na zajednički izazov odgovore usklađenom politikom je, po opštoj oceni, Angela Merkel, koja je prema nekim izveštajima i inicirala sazivanje samita.
“Ako Nemačka kaže dosta i zatvori granice, svi će učiniti isto”, upozorila je ranije ove nedelje šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić.
Za sada nema nikakvih naznaka da li će Merkel, koja je nedavno na političkom skupu u Madridu pohvalila Srbiju za primeran odnos prema izbeglicama, u nedelju doći u Brisel sa konkretnim planom za zajedničko rešavanje krize.
Za sada je izvesno da se ona nalazi pod sve jačim pritiskom ne samo kod kuće, nego i unutar EU, gde je optužuju za preteranu velikodušnost prema migrantima i traže zatvaranje granica.
Ovo je došlo do izražaja i prilikom sastanka lidera Evropske narodne stranke (EPP), najjače političke frakcije u Evropskom parlamentu, koja okuplja stranke desnog centra, u koje spada i partija koju predvodi Merkel.
Nekoliko lidera, uključujući Orbana, ali i njegove kolege iz takozvane Višegradske grupe (u kojoj su još i Češka, Slovačka i Poljska), tražili su da se migrantskoj krizi priđe kao prvenstveno bezbednosnom problemu, kroz jačanje graničnih kontrola i stroge mere prema azilantima.
Za takvu politiku u Madridu se založio i predsednik Evropskog saveta i bivši poljski premijer Donald Tusk, koji je rekao da evropske zemlje “ne mogu više da se pretvaraju da je veliki talas migranata nešto poželjno i da treba nastaviti sa politikom otvorenih granica”, čime je indirektno kritikovao nemačku kancelarku.
Posmatrači u Briselu primećuju da je Junker sazivanjem vanrednog nedeljnog samita gurnuo Tuska u stranu, jer je uobičajeno da samite saziva predsednik Saveta, a ne Komisije, što pojačava spekulacije o razdoru u samom vrhu EU.
Ukoliko Merkel uspe da na briselskom mini-samitu u nedelju nametne svoju viziju zajedničkog regionalnog pristupa krizi, to će biti ključni korak i zajedničkoj evropskoj politici, ali važi i obrnuto: neuspeh će najaviti nove svađe i podele, ne samo na Zapadnom Balkanu, već u srcu Evrope.