Po novom istraživanju objavljenom u “Journal od Physiology”, izgleda da ima još stvari na koje treba da obratite pažnju, jer povišena telesna temperatura može povećati rizik od srčanih problema kod nekih ljudi.
Istražitelji su dublje analizirali proteine, koji su poznati kao natrijumski kanali. Oni su napravljeni od različitih gena i igraju veliku ulogu u električnom signalu koje odašilja ljudsko srce.
Nakon što su natrijumske kanale sastavljane od mutiranih gena i prisutne kod ljudi koji imaju porodičnu istoriji srčanih bolesti, izložili visokim temperaturama, oni su postali disfunkcionalni.
Tu nastaje problem, jer prekidi u srčanom ritmu, poznati kao aritmija, mogu vas ubiti u sekundi.
“Ne znamo tačno zašto su ovi određeni oblici natrijumskih kanala osetljiviji na visoke temperature od drugih, ali sumnjamo da to ima veze sa načinom na koji proteini reaguju sa kalcijumom”, rekao je autor ove studije Piter Ruben, profesor na departmanu za biomedicinsku fiziologiju i kineziologiju na “Simon Fraser” Univerzitetu.
Naša tela koriste natrijum, kalijum i kalcijum u delikatnom balansu kako bi se slali signale između ćelija.
Mutacija u ovom genu je samo jedna od formi “dugačkog QT sindroma”, stanja koje izbacuje otkucaje srca iz ritma.
Ovaj sindrom utiče na oko jednog u dve hiljade ljudi, sudeći po Rubenu.
“Moguće je da postoje i drugi oblici bolesti koji su takođe osetljivi na temperaturu. Mi to ne znamo, jer nisu svi oblici bolesti testirani na način na koji smo mi to uradili”, istakao je Ruben.
Čak iako je vaše srce zdravo, bilo bi najpametnije da se “naoružate” vodom ukoliko trčite napolju.
“Uobičajena pravila kao što je potreba da ostanete hidrirani, što drži vaše elektrolite u balansu, su važna za sve, ali posebno za one koji imaju u istoriji porodice ovakve bolesti, jer su oni podložniji negativnijim posledicama u ovakvim stanjima”, nagovestio je profesor.
Međutim, s obzirom da je ovo zdravstveno stanje retko, ne treba previše da paničite, već da budete obazriviji. Pored onesvešćivanja, simptomi mogu uključiti i osećaj nesvestice ili kratak dah, koji nije u skladu sa važim vežbanjem.
Ukoliko vam kardiolog nije dijagnostikovao dugački QT sindrom, pitajte vašeg lekara da li je bezbedno da vežbate na visokim temperaturama. To takođe važi i za one koji u porodici imaju slučajeve iznenadne smrti usled srčanih problema.
Još jedna stvar – ukoliko se često onesvešćujete, recite vašem doktoru, jer pored mnogo stvari poput dehidratacije ili problema sa nervnim sistemom, problemi sa srcem takođe mogu biti uzrok toga.
Aritmija može da vam izazove nesvesticu tako što uskraćuje dotok krvi do mozga, objašnjava Ruben.
Iako možda nemate srčane bolesnike u porodici, i dalje treba da budete izuzetno pažljivi dok trčite po toplim danima. Pijte mnogo vode, tokom i posle trčanja, i ne zaboravite na kremu za Sunce!
(Mondo)