Gostujći u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem” jedan od najboljih srpskih košarkaša Predrag Stojaković, posle duže vremena pričao je velikim uspesima koji su obeležili njegovu karijeru.
“Volim balkanski stil, odavde sam. Ti možeš da odeš iz sela, ali selo nekad iz tebe, kako govore u Americi. Ponosan sam na svoju karijeru, znajući odakle sam krenuo i kakav je bio moj put”, rekao je jedan od najboljih košarkaša koja je Srbija imala.
Zbog grčkog državljanstva koje je stekao igrajući u toj zemlji, naš košarkaš je imao veliki problem da bi stekao pravo igra za Jugoslaviju.
“Ima to pravilo u FIBA da čekaš dve godine ako želiš da promeniš državljanstvo. Zoran Radović i Duda Ivković borili su se za nas koji smo igrali grčka državljanstva. Tarlać, Gurović, Jarić, Vukčević… skoro svi igrači iz Zvezde su imali problem” rekao je Stojaković.
Sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio je zlata na Svetskom prvenstvu 2002. i Evropsko prvenstvu 2001. i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1999. Stojaković je za nacionalni tim debitovao 1999. godine na EP u Francuskoj.
“Prvo takmičenje 1999. posle onog bombardovanja, skupili se zbrda-zdola, nismo znali da li ćemo igrati. Bio sam srećan što sam bio tu. I tih godina sam pratio Divca, Đorđevića, Danilovića, Bodirogu… jako je bilo bitno da vidimo kako se oni odnose prema košarci.
Usledilo je EP u Turskoj, kada je Stojaković bio i MVP šampionata.
“Te dve godine su bile važne u smeni generacija, kada smo imali vremena da sazremo, a bili smo ljuti za neuspeh u Sidneju (OI, 2000.) Postojala je pozitivna energija, shvatili smo uloge koje je Pešić tražio od nas. Igrali smo kao švajcarski sat, našpanovani smo bili”, dodaje Stojaković.
A onda Indijanapolis, 2002. godina.
“Celo takmičenje je bilo uzbudljivo. Bilo je tu svega, emocija, nervoze kod svih nas. Prevagnuo je individualan talenat, izvukli smo na tu srpsku ludost, idemo jer nemamo šta da izgubimo. U jednom momentu, bez obzira šta je Pešić govorio, znali smo šta moramo da radimo. Ono nije bio faul (Skole nad Divcem u poslednjim sekundama meča), na takvim utakmicama sudije ne žele da budu presudne”.
Ivanović je podsetio nekadašnju NBA zvezdu da je tada nakon osvojenog zlata zahvalio i “beogradskim noćnim klubovima”.
“Stvarno, posle uspeha u Istanbulu došli smo željni uspeha i provoda. Dosta smo se provodili”
“U penziji nije loše jer sam se svesno odlučio na to. Imao sam dosta povreda i to me je dovelo do razmišljanja o penziji. Poslednju godinu sam igrao pod lekovima, shvatio sam da je tu kraj. Mi sportisti posle doze adrenalina kad završimo ne padamo na sredinu, nego na dno. Vidiš normalan život, dođeš kući, vidiš ženu i troje dece, i redovne obaveze”, zaključio je Peđa Stojaković.
Stojaković je otkrio i da u slobodno vreme često igra tenis i da je to postala njegova praksa od kako su naši teniseri i teniserke, na čelu sa Đokovićem počeli da ređaju uspehe.
“Igram tenis. Pratim naše tenisere. Krivi su svi naši igrači što su me motivisali da igram. Ti individualni sportovi su na neki način teži. Imam dosta slobodnog vremena, provodim vreme sa decom. Ćerka je pre godinu dana čula u školi da sam poznat, pa je počela da me šeta po školi”
Kurir