Uz fotografije, pušači su 29 odsto više bili voljni da pokušaju da ostave cigarete na kraju studije, dok je odvikavanje najmanje nedelju dana pre kraja studije bilo za 53 odsto realnije uz fotografije u odnosu na samo tekstualna upozorenja.
„Pušači su nam rekli da tekstualno upozorenje ne izaziva preveliku grižu savesti zbog pušenja. Međutim, slikovna upozorenja učinila su rizike ‘prisutnim i živim’, dok su uobičajena upozorenja u obliku teksta blaga i laka za ignorisanje“, istakao je za Rojters glavni autor studije, Noel Bruer, istraživač Univerziteta za javno zdravlje u Severnoj Karolini.
Jednom nedeljno tokom četiri sedmice, učesnici studije odlazili su na kliniku sa zalihama cigareta za osam dana. Svake nedelje, istraživači su lepili nalepnice na kutije cigareta učesnika, bilo sa fotografijama i tekstom ili samo sa tekstom.
Istraživači su uklonili celofan sa spoljne strane pakovanja i zalepili nalepnice direktno na pakovanja sa porukom dizajniranom za eksperiment. Pri svakoj poseti, pušači su bili anketirani o tome da li su pokušali da ostave pušenje.
Da bi bili uključene u studiju, osobe su morale da puše najmanje sedam cigareta nedeljno. Rečeno im je da je svrha istraživanja da se vidi koliko su dobro razumeli etikete na svojim pakovanjima cigareta.
Foto-upozorenja prikazivala su krupne kadrove trulih zuba sa porukom „Upozorenje: Cigarete izazivaju rak“, kao i fotografije mršavih, nepokretnih i osoba bez kose sa upozorenjem: „Pušenje ubija“.
Upozorenja samo sa tekstom sadržala su i neke opšte činjenice poput: „Ostavljanje pušenja u velikoj meri smanjuje ozbiljne rizike za vaše zdravlje“ i „Pušenje uzrokuje rak pluća, bolesti srca i može komplikovati trudnoću“.
Sa slikama, 40 odsto pušača reklo je da je pokušalo da ostavi cigarete tokom studije, u poređenju sa 34 odsto učesnika koji su dobijali samo tekstualna upozorenja.
Osim toga, 5,7 procenata ljudi koji su primili foto-upozorenja ostavilo je pušenje barem jednu nedelju pre kraja studije, u poređenju sa 3,8 odsto kod osoba sa tekstualnim upozorenjem.Teško je reći da li bi fotografije imale isti uticaj tokom dužeg vremenskog perioda, ili je samo novina kod upozorenja ohrabrila ljude da prestanu, zabeležili su autori./rts