Stevandić je za Tanjug rekao da su se geopolitičke prilike promijenile, što nas je dovelo u poziciju da potpišemo dokument kojim se definišemo kao jedan narod.
– I na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, budući da Srbija kao matica, a Republika Srpska kao državotvorni entitet imaju formalitet na potpisivanje takvog dokumenta. On je potpisan između dve vlade i ići će u dve skupštine – naveo je Stevandić.
Deklaracija je, prema njegovim rečima, s pravne strane nedodirljiva jer je zasnovana na međunarodnim ugovorima i rezolucijama Ujedinjenih nacija.
Dodaje da je povodom njenog usvajanja najviše čestitki pristiglo iz američke i nemačke dijaspore i ističe da je prvi put za 32 godine postojanja Republike Srpske predsednik srpskog parlamenta pozvao svoje kolege s druge strane Drine.
– Osvrćući se na to što je američki AP Svesrpski sabor ocenio kao “nacionalistički skup, koji je podigao obrve državama u regionu – Stevandić je rekao da se oni još uvek vode stereotipima iz devedesetih godina prošlog veka.
– Oni to posmatraju i na način da jedina nezavisna zemlja od Atlantskog okeana do Crnog mora, koja ne pristupa vojnim blokovima ni NATO-u jeste Srbija i uz nju Bosna i Hercegovina, zato što je Republika Srpska ta koja ne dozavoljava ulazak BiH u NATO – naglasio je Stevandić.
Govoreći o raspisivanju konkursa za idejno rešenje za izgradnju memorijalnih centara posvećenih jasenovačkim žrtvama, predsednik Narodne skupštine Srpske je rekao da smo dovoljno ekonomski snažni da ulažemo u duhovnu obnovu.
Osvrćući se na rezoluciju o Srebrenici, Stevandić kaže da mi ne negiramo zločin koji se tamo dogodio, ali da srpskom narodu niko ne može da lepi etiketu genocidnosti.
– Smatramo da je to naša mrlja, ali mnogo je drugih mrlja koje su skrivene i naša je u toj varijanti dosta manja – kaže Stevandić.
U nacrtu deklaracije je navedeno da Svesrpski sabor smatra da je Sretenje, 15. februar, Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati, a Stevandić tim povodom ističe da se Republika Srpska neće odreći 9. januara, Dana Republike Srpske.
– Nama je 9. januar rođendan, a rođendan ne mora da bude Dan državnosti. Državnost je nešto što možda pripada jednom širom spektru. Mi Sretenje (15. februar) dodajemo, tako da ne oduzimamo 9. januar – istakao je predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske.