Spektakularnim koncertom virtuoza na violini Stefana Milenkovića u saradnji s pijanistom i maestrom Vladimirom Miloševićem u krcatoj Velikoj koncertnoj sali Kulturnog centra Banski dvor u ponedjeljak uveče završilo je prvo izdanje Internacionalnog muzičkog festivala “Jesenja sonata”.
Uigrani violinsko-klavirski duo izveo je četiri sonate Johanesa Bramsa, dva salonska komada Sergeja Rahmanjinova “Romansa” i “Mađarska igra”, džez operu “Porgi i Bes” Džordža Geršvina u aranžmanu Igora Florova, te kompoziciju Pabla de Sarasatea “Karmen fantazija”. Ovaj program, koji je izazvao stojeće ovacije i glasne aplauze, banjalučkoj publici nije bio dovoljan, te su se Milenković i Milošević dva puta vraćali na bis. Kao nagradu za ogromnu podršku, Milenković je u jednom od ponovnih vraćanja na scenu premijerno u Banjaluci izveo kompoziciju koju mu je posvetio, kako je rekao, jedan indijanski kompozitor kada je svirao u američkim rezervatima za plemena Pueblo, Navaho, Apači i Komanči. Ovaj vrsni violinista i nekadašnji jugoslovenski muzički vunderkind, koji se i ne sjeća perioda svog života u kojem nije svirao violinu jer svira od svoje treće godine, dakako, svirao je i u najprestižnijim dvoranama svijeta. Stoga je za “Nezavisne” nakon banjalučkog koncerta govorio koliko mu odgovara sala Kulturnog centra Banski dvor.
“Divno je, ovde je fantastično. Voleo bih da svi moji koncerti budu s ovakvom publikom u ovakvom prostoru jer je prostor taman toliko veliki da se sarađuje sa samim prostorom, a dovoljno mali da je intiman, tako da sam izuzetno zadovoljan. Sve ima svoju čar, kada je velika dvorana u pitanju to ima drugu moć. Ja volim i taj veliki gest, ali ovde muziciranje može biti suptilnije, što je bolje za ovakav program”, rekao je Milenković. On se osvrnuo i na važnost postojanja festivala “Jesenja sonata”.
“Ako događaj gde ljudi dođu i osećaju se dobro i uživaju u muzici nije potreban nekom gradu, meni je žao tog grada. Međutim, ja ne verujem da postoji jedno jedino mesto na svetu u kom ljudi ne žele da se dobro osećaju”, istakao je Milenković, dodajući da klasična muzika nema potrebe da se miješa sa drugim stilovima da bi bila atraktivna, iako nema ništa ni protiv takvih varijanti.
On je povukao i paralelu o popularnosti umjetničke muzike na Balkanu i u SAD, gdje trenutno živi i radi kao profesor na fakultetu muzike Univerziteta Ilinois.
“Znate šta, svuda ima i gore i dole, svuda ima uspešnih institucija, uspešnih festivala, uspešnih ljudi, ali isto tako ima onih kojima je teško i kojima je teže i na takve stvari nije imuna nijedna zemlja, nijedno okruženje. Sve zavisi od lične nege i interesa. Važno je da postoji asortiman ponude i ovo je upravo jedan od tih momenata koji čini da se ljudi osećaju bolje”, govori Milenković, koji, pored brojnih obaveza, 200 dana u godini provede na turnejama širom svijeta. Milenković ističe da takav tempo života nije ni najmanje jednostavan.
“U poslednje vreme sviram oko sto koncerata godišnje. Ta brojka je pre bila i veća, ali sam opet oko 200 dana godišnje na turneji. Koliko je naporno? Naporno je. Sve zavisi gde si svirao, šta si svirao. To često bude zgusnuto, koncerti svaki dan, onda nedelju dana ništa, deset dana ništa, tako da to je navika. Ja sam već navikao na taj stil života i istovremeno ga i mrzim i ne mogu bez toga”, zaključuje Milenković.
Uspješno prvo izdanje festivala
Mladen Matović, direktor Banskog dvora, kazao je da je zadovoljan prvim izdanjem “Jesenje sonate”, jer, kako je rekao, tokom svih pet festivalskih večeri puna dvorana Kulturnog centra dokazala je da Banjaluka i te kako ima publiku željnu reprezentativnih kulturnih programa.
“Izuzetne i pozitivne reakcije stručne javnosti daju nam istinski vjetar u leđa za dalji rad i daćemo sve od sebe da festival u budućnosti postane ono što smo i najavili – tradicionalna i prepoznatljiva kulturna manifestacija koja će stimulisati muzički i kulturni razvoj Republike Srpske”, kazao je Matović, te je tom prilikom posebno zahvalio gradu Banjaluka, Kabinetu predsjednika Republike Srpske, Ministarstvu prosvjete i kulture RS, kao i partneru Addiko banci.
(Nezavisne)