U Udruženju za zaštitu deviznih štediša u BiH potvrdili su da će se okupiće se ispred Ambasade Slovenije u BiH, zatim ispred Kancelarije Savjeta Evrope i Visokog sudskog i tužilačkog savjeta BiH u Sarajevu, kako bi upozorili nadležne institucije na loše rješenje koje je predložila slovenačka vlada, a zbog čega bi mnogi u BiH mogli ostati bez svoje devizne štednje. Takođe, time žele pokazati i svoje nezadovoljstvo činjenicom da nikad od sudova u BiH, kako kažu, nisu dobili nijednu odluku koja ide u korist štediša, već uvijek ide u korist druge strane.
Naime, Slovenija je u roku koji je istekao danas dostavila Savjetu Evrope u Strazburu prijedlog zakona kojim je definisano na koji način će biti isplaćen dug štedišama Ljubljanske banke, a nakon što je to naloženo presudom Evropskog suda za ljudska prava, koji je presudio u korist štediša iz BiH jula prošle godine.
Amila Omersoftić, predsjednik Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH, rekla je da je Slovenija usvojila i uputila prema Strazburu zakon koji reguliše model isplate stare devizne štednje.
“Zakon je jako loš po naše štediše i jako smo nezadovoljni, naročito za štediše iz RS. Naime, poslije rata su neki ljudi vršljali po Banjaluci, pravili ugovore sa štedišama, koji su im davali izjave da mogu da naplate za njih taj novac. Ako neko ima takav ugovor, onda ne može doći do svoje imovine, a taj koji ima takav sklopljen ugovor može”, rekla je Omersoftićeva. Istakla je da su se tim povodom obratili i Ministarstvu finansija RS da se oglase ili zamole Ministarstvo spoljnih poslova BiH da skrene pažnju na to, kako nešto takvo ne bi prošlo pred Komitetom ministara Savjeta Evrope.
“Upozorite ljude u RS o tome, da znaju. Mislim da su ti mešetari već tu njihovu štednju naplatili”, kazala je Omersoftićeva. Sa druge strane, istakla je da postoji opasnost i da najveći broj štediša iz FBiH ne naplati svoju štednju.
Inače, ukupan dug Ljubljanske banke prema štedišama u BiH i Hrvatskoj iznosi oko 257 miliona evra bez kamate, s tim da štedišama u BiH bez kamate duguje preko 250 miliona tadašnjih maraka, koji će, kako je zakon predvidio, po kursu iz 1999. godine biti konvertovani u evro.
(Nezavisne novine)