Sve su to zdravstveni problemi koji ne traju dugo i ako ste sa sobom ponijeli “putnu apoteku”, neće remetiti uživanje na moru. Nezgodno je samo ako ste na put krenuli nepripremljeni.
Ljekari kažu da svaka putna apoteka mora da ima sredstvo za dezinfekciju rana – povidon jod ili troprocentni hidrogen, komprese, zavoj i hanzaplast. Ukoliko dođe do manjih povreda – djeca ogule koljena i laktove pri padu, posjekotina, lako možete sami da sanirate problem. Dovoljno je da nekoliko puta dnevno ranu dezinfikujete.
Foto: Shutterstock/RAS Srbija
Bolovi i povišena temperatura, čest su pratilac ljetovanja te se savjetuje da se na spisku obaveznih stvari koje treba ponijeti nađu i sredstva za snižavanje temperature i ublažavanje bolova – “paracetamol” ili “brufen”.
Doktor Vladimir Simić objašnjava da na odmor treba obavezno ponijeti i lijekove koji ublažavaju alergijske reakcije – antihistaminike.
– Tokom ljetovanja može se javiti alergijska reakcija na sunce, ali može doći i do ujeda insekata, pa može da se pojavi alergijska reakcija. Zato sa sobom treba ponijeti i antihistaminike koji će ublažiti alergijsku reakciju – kaže Simić.
Tokom putovanja česte su stomačne tegobe koje vam mogu pokvariti odmor. Statistika kaže da putničke dijareje ima skoro svaka peta osoba koja putuje u regionu Mediterana i svaka druga osoba koja putuje u region Južne Amerike, Afrike.
Kako bi se problem spriječio važno je pranje ruku, održavanje lične higijene, ali mogu da pomognu i probiotski preparati, koje treba uzimati nekoliko dana preventivno pred polazak na put, kao i tokom cijelog puta po jedan na dan.Gastroenterolog prof. Miodrag Krstić kaže da treba obratiti pažnju u izboru probiotika, jer se ne koriste isti kod nadutosti, gasova i putničkih dijareja.
Foto: Profimedia
– Nisu svi probiotici isti i ne djeluju svi na iste tegobe. Kod nadutosti i gasova koriste probiotske kulture Lactobacillus plantarum, a kod putničkih dijareja probiotik napravljen od kvasne gljive bulardi – rekao je on za Tanjug.
Naglašava da posebno treba obratiti pažnju na čuvanje preparata tokom vrelih ljetnjih dana, jer je poznato da na visokim temperaturama mogu izgubiti efikasnost.
– Ako probiotici budu predugo na visokim temperaturama dobre bakterije postaju beskorisne. Zato je važno da kupujete probiotike koji imaju zaštitno – “flow-pack” tehnologiju pakovanja – pojašnjava on.
Dodaje da su preparati upakovani u posebnu kesicu ispunjenu inertnim gasom, kojim se štite od visokih temperatu, vlažnosti i svjetlosti.
U putnoj apoteci nezaobilazne su kreme sa visokim zaštitnim faktorom koje štite kožu od sunca. Doktor Vladimir Simić napominje da zaštitni faktor treba da bude plus 50 i da kožu treba štititi od ultraljubičastog, ali i infracrvenog zračenja (UVA, UVB i IR-A). Hronični bolesnici obavezno na put treba da ponesu svoju terapiju, a treba da računaju i na nepredviđene okolnosti koje mogu da se dese, te da ponesu terapiju za koji dan duže.
Tanjug