Ovo nije priča o tome kako se i na koji način finansiraju neki od najbogatijih klubova Evrope. Ovo je priča o tome kako postoje bolji i manje bolji načini da se taj novac troši. A onda je tu i slučaj Pari Sen Žermena…
”Fudbal heroja” je ime koje su joj dali Nemci, shodno svojoj navici da svemu daju ime… To je ideja u fudbalskoj teoriji koja propagira stavljanje na teren najboljih igrača koje imate – u pravom smislu, zapravo, stavljanje na teren najboljih igrača koje iko igde ima.
Real Madrid je inspiracija ovoga, ko bi drugi bio. Pedesetih godina prošlog veka ovom klubu su Di Stefano, Kopa, Puškaš, Hento doneli pet titula šampiona Evrope.
U finalu Kupa šampiona 1960. godine, u duelu Real Madrida i Ajntrahta, pokušano je 55 driblinga, od kojih su 33 bila uspešna. Danas se 33 driblinga pokuša na utakmici. Prosek tačnih dodavanja danas je oko 80 odsto. Na ovoj utakmici je bio oko 65 odsto. Individualnija fudbalska era i u njoj skup najboljih individualaca koji osvajaju trofeje. Ima smisla…
I koliko god da se fudbal promenio u međuvremenu (nekad nije preterano pomisliti kako je to, manje-više, drugi sport danas), ova ideja, prozaična u svojoj zamisli a tako veličanstvena u konačnom proizvodu, donosi rezultate. Real Madrid je veoma često prvak Evrope, nije li, iako, striktno govoreći, nije najbolji tim u Evropi.
U redu… I drugi imaju novac, pa i više novca od kluba iz prestonice Španije. Zašto oni ne mogu da urade isto? Suštinski, samo je jedan klub to pokušao da uradi na isti način. I, ako je cilj osvajanje titule šampiona Evrope, umesto titule u Francuskoj, za sada nije uspeo. Osim jednom, Pari Sen Žermen nije bio ni blizu…
U redu… Ali zašto?
Oficijelni naziv madridskog projekta nikada nije bio ”Galaktikos” već Zidanes y Pavones, po dva prominentna fudbalera Reala sa početka dva veka. Svaki dovedeni superstar trebalo je da bude dopunjen jednim domaćim ili, još bolje, u samoj akademiji odgojenim fudbalerom.
Ali bilo je problema. Oni su bili toliko jasni i toliko lako uočljivi da je fudbalska teorija odlučila da ih katalogizuje. Ovako je nastala tzv. Teorema Zidanovog okupljanja. Ona, otprilike, propoveda da se ukupni kvalitet jednog tima ne dobija sabiranjem individualnih svojstava svakog od igrača, već njihovim multiplikovanjem.
Malo plastičnije da opišemo… Ako jedan igrač ima numerilku vrednost sedam, a njegov saigrač dva, njihova zbirna vrednost nije devet već 14. Zbog toga je mnogo smislenije u timu imati, umesto njih, dva igrača vrednosti četiri. Doprinos jednog igrača u direktnoj je korelaciji sa doprinosom njegovog saigrača. Rasprostreti fudbalere podjednakih vrednosti na terenu je neophodnost.
Bejzbol je, recimo, kao najstariji profesionalni sport na svetu, ali i sport čija sama struktura čini analizu lakšom (on je, praktično, već raščlanjen na elemente) prvi sport u kojem je misao otišla dovoljno daleko da se ovaj fenomen uoči.
Ali Real Madrid je uspeo da nađe način da prebrodi ovu vrstu problema. Stvar je u tome što oni na raspolaganju imaju nešto što nema niko drugi.
Auto-mitologija je mnogo moćna stvar u timskom sportu. Verovatno je i najveća razlika između ovih i individualnih sportova. Prethodne pobede uvek su i baza za buduće pobede. Dres nije samo komad tkanine već, u nikakvom ezoteričnom već u sasvim bukvalnom smislu, legat. Onaj koji je pobeđivao, pobeđivaće opet (možda i uvek…).
Nazad na bejzbol, sada u popularnoj kulturi. U Spilbergovom ”Uhvati me ako možeš” liku koji tumači Leonardo Di Kaprio otac postavlja pitanje: ”Da li znaš zašto Jenkisi uvek pobeđuju?”.
”Zato što imaju Mikija Mentla (legendarni bejzbol igrač, prim. aut.)”, odgovara on.
”Ne! Već zato što svi samo gledaju u njihov dres”, objašnjava mu otac.
Auto-mitologija postaje brzo zarazna. Puškaš i dalje osvaja titule za Real Madrid.
To je više od samopouzdanja. Samopuzdanje može da se izgubi i potrese – a upravo tada nastupa uverenje da nekome (njima, kome drugome) trofeji pripadaju. Neka vas misli odvedu samo do polufinala Lige šampiona prethodne sezone i pobede Real Madrida nad Mančester Sitijem.
A Mančester Siti je klub koji, uz sav novac koji ima, radi smislene stvari sa njim. Pa onda i sve ostalo prati, što se na kraju pretvara u verovatno najrazvijeniji model igre na svetu, model igre najboljeg trenera na svetu.
Pari Sen Žermen sigurno nema prvo (niko osim Real Madrida to nema), ali nema ni ovo drugo. Oni su spektakl, u velikom broju situacija su apsolutno uživanje za gledanje, ali oni nisu fudbalski tim, u užem smislu te reči. Nisu predodređeni za trofeje, ništa više nego što su to Harlem Globtrotersi u košarci.
Lionel Mesi je najbolji igrač planete, Nejmar bi to bio već godinama da nije ovog prvog, a Mbape će to biti čim Argentinac prestane da igra. Ali njih trojica su potpuno nespremni da igraju u sve četiri faze fudbalske igre. Prosto, igraju kada njihov tim ima loptu – često, zapravo, samo kada oni sami imaju loptu – ali neće uraditi ništa da do te lopte njihov tim dođe.
Treneri se smenjuju, sjajni treneri i sjajni stručni štabovi, impresivni u svakom smislu (Kristof Galtije je već godinama verovatno i najbolji francuski trener), ali Pari Sen Žermen nijednog momenta ne zaliči na njihovu ekipu. To je ekipa Mesija, Nejmara, Mbapea. Ali Mesi, Nejmar i Mbape ne igraju odbranu. Ne rade još nekoliko drugih stvari i ne postoji sedam fudbalera koji to mogu da nadomeste.
Na određeni način oni su postali jako lep primer, didaktički instrument. Oni pokazuju koliko je slojevit fudbal. On je svakako mnogo više od onoga što se čini površnom navijaču ili bahatom šeiku ili mnogima između njih.
Pari Sen Žermen pokušava da zauzme mesto, tako makar deluje, koji sedamdesetak godina pripada Real Madridu. Ali ta zastavica, jednom zabodena, ne može da se izvuče. Oni ne mogu da budu istisnuti, jer niko im ne može oduzeti 14 titula prvaka Evrope. Isto kao što niko ne može da oduzme 27 titula koje su Njujork Jenkisi osvojili od 1923. godine do danas.
Real Madrid može da bude pobeđen, i te kako, ali ne tako što će biti ”nadrealen”. Nadigran, svakako, nadmudren takođe. Ali ne ovo prvo…
Ali Pari Sen Žermen to i ne pokušava. Oni su, ovakvi kakvi jesi, spektakularni u svakom smislu osim jednog, samo veoma skupo nastavno sredstvo. Fudbal nije to što mislite. Samo pustite Pari Sen Žermen da vam to pokaže…
RTS