Srpska strana će pripremiti predloge u skladu sa regionalnim potencijalima i prioritetima Srbije.
Osnivanje radne grupe predviđeno je Memorandumom o razumevanju između Kine i Srbije o pripremi studije opravdanosti za izgradnju srpsko-kineskih industrijskih zona.
To je samo jedan od 14 sporazuma i memoranduma, koji predviđaju značajne investicije i saradnju dveju država u različitim oblastima, a koji su dve zemlje potpisale poslednjeg dana Trećeg samita “16+1”, u Beogradu.
To je, takođe, potvrdilo procene da će Srbija kao domaćin tog sastanka ubeležiti na svoj konto značajan ekonomski, a ne samo politički, rezultat.
Kina je, naime, tom prilikom Srbiji donirala 35 miliona juana ili 4,5 miliona evra i ta sredstva će, prema najavama, biti upotrebljena za plaćanje kamata koje država duguje po osnovu kredita.
Najavljeno je da će Kina osnovati i novi investicioni fond u ukupnom iznosu od tri milijarde dolara, za koji će moći da konkurišu zemlje CEE. Ta sredstva će se, kako je rečeno, moći da koriste kroz javno-privatno partnerstvo i lizing aranžmane. Tome, kako je rečeno, treba dodati da je od prethodne kreditne linije u iznosu od 10 milijardi preostalo 1,7 milijardi dolara, iznos koji će zemlje CEE, takođe, moći da koriste, s tim što će Kina pokušati da spusti troškove tih zajmova.
Očekuje se, stoga, da će u Srbiji u narednom periodu biti realizovan veliki broj infrastrukturnih projekata, a zainteresovanost Kine iskazana je i u oblasti infrastrukture, saobraćaja, energetike, finansija, poljoprivrede, telekomunikacija i kulture.
Kad je reč o memorandumima, posebno onom vezanom za industrijske zone, Kinezi, kako se moglo čuti na marginama samita, planiraju da izgrade savremenu industrijsku zonu u Stublenici kod Uba površine 112 hektara i dve kineske kompanije žele tu da napave fabrike za proizvodnju filtera i transformatora.
Na Samitu je iskazana zainteresovanost Kine za izgradnju nove luke na Dunavu, kod Pupinovog mosta, a najavljeno je i da će početkom sledeće godine biti otvorene ponude kineskih kompanija za koncesionu gradnju dve deonice Koridora 11, od Beograda do Obrenovca i od Preljine do Požege.
Prema saznanjima Tanjuga, kineske kompanije poslale su 18 pisama o zaineresovanosti za privatizaciju 11 srpskih preduzeća, među kojima su i IMT, IMR, PIK Zemun, Resavica, ali i tri banje – Niška, Ribarska i Sokobanja.
Ipak, jedan od najzačajnijih dogovorenih poslova je gradnja pruge Beograd – Budimpešta koja će ubrzati putovanje na toj relaciji sa sadašnjih osam na nešto više od dva sata. U projekat će se, kako je najavljeno, kasnije uključiti Makedonija i Grčka.
Ta pruga bi trebalo da bude izgrađena za dve i po godine, a u deo pruge kroz Srbiju treba uložiti između 350 i 400 miliona evra i tek će biti doneta odluka o načinu finansiranja, a jedna od mogućnosti je da se uloži novac iz privatizacionih prihoda.
Deonica pruge kroz Mađarsku je duga 166 kilometara i 184 km u Srbiji i cilj je da ovaj železnički pravac bude osposobljen za brzine između 160 i 200 km na sat.
Srbija će posle više od 25 godina početi da gradi novu termoelektranu Kostolac B3 u 2015. godini, zahvaljujući potpisanom ugovoru sa kineskim partnerima, a predviđeno je i proširenje kapaciteta površinskog kopa Drmno za proizvodnju 12 miliona tona uglja godišnje.
Sa kineskom Eksim bankom postignut je sporazum o kreditu za izgradnju Termoelektrane Kostolac B3 sa fiksnom kamatom od 2,5 odsto tokom celog perioda otplate kredita, uz sedam godina grejs perioda i ukupno 25 godina otplate kredita.
Ukupna vrednost druge faze modernizacije Kostolaca je 715,6 miliona evra. Vrednost kineskog kredita biće 608 miliona evra, a ostala sredstava obezbediće EPS i država.
Novi termoblok biće izgrađen za 58 meseci i očekuje se da će radovi biti završeni do kraja 2019. godine. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potpisalo je sa kineskom kompanijom Sinohidro memorandum o saradnji na završetku projekta dela obilaznice oko Beograda do Vinče.
Takođe, potpisan je Sporazum o uspostavljanju vazdušnog saobraćaja između Srbije i Kine, a prvi korak bi mogao da bude “kod šer” odnosno uspostavljanje zajednickih letova Er Srbije i Er Čajne ka Pekingu i Šangaju.
Grad Beograd i Eksim banka Kine su potpisali Memorandum o razumevanju o finansiranju prioritetnih infrastrukturnih projekata koje će grad Beograd realizovati u narednom periodu.
Vlade Srbije i Kine su potpisale Sporazum o privredno- tehničkoj saradnji, zatim Sporazum o saradnji Narodne banke Srbije i Kineske razvojne banke koja želi da finansira razne projekte u Srbiji.
Potpisan je i Memorandum o razumevanju o sveobuhvatnoj finansijskoj saradnji Vlade Srbije i Kineske razvojne banke.
Takođe, Memorandum o razumevanju o finansiranju projekata potpisali su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Eksim banke Kine.
Tu su je i Memorandum o razumevanju i partnerskoj saradnji između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i kineske korporacije ZTI, koja će doći na srpsko tržište.
Ministarstvo poljoprivrede i ambasada Kine su potpisali Protokol o zdravstvenim zahtevima za izvoz smrznutog jagnjećeg mesa iz Srbije u Kinu i tri srpska proizvođača su već spremna za izvoz na to veliko tržište.
Potpisan je Memorandum o razumevanju između MUP – a Srbije i komapnije Huavei (Huawei) o saradnji u oblasti sistema, kao i Sporazum o međusobnom osnivanju kulturnih centara između Srbije i Kine.
U cilju podrške srpskom visokom školstvu i uspostavljanju istraživačko-razvojnih centara u oblasti Informaciono-komunikacionih tehnologija, kompanija Huavei je Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu donirala Laboratoriju informaciono-komunikacionih tehnologija baziranu na najmodernijim 4G tehnologijama.