Prema analizi govora tela dvojice lidera, koji je za Tanjug sačinila Lidija Mirkov, master komunikologije i asistentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, moglo bi se zaključiti da su nastupi obojice pokazali da su dobro uvežbani i da ništa nije bilo prepušteno slučaju.
Obojica su, kaže, pokazali da su stabilni lideri koji žele da vode, a ne da budu vođeni, ali i da su sa obe strane otvorena vrata za saradnju.
Mirkovljeva kaže da neverbalna komunikacija Putina i Trampa tokom susreta “oči u oči”, i kasnije, otkriva da je američki predsednik u jednom trenutku čak bio “očinski nastrojen” prema ruskom kolegi, dok je ruski predsednik svojim držanjem dokazao da mu je ravan.
Njihovo prvo rukovanje, prema njenim rečima, bilo je “dobar znak ravnoteže” na šta ukazuje to što su ruke pružili istovremeno.
Međutim, kaže Mirkovljeva, neposredno nakon toga Tramp je nastupio dominantno neprimetnim hvatanjem Putina, koji je nešto niži od američkog predsednika, za podlakticu.
“Onaj ko pokriva rukom sagovornika tokom rukovanja nastoji da se predstavi očinski nastrojenim, zaštitnikom – a to je moguće samo ako je jači”, kaže Mirkovljeva.
Ipak, Putin je u ležernom razgovoru uzvratio kažiprstom, čime je praktično neverbalno vratio pažnju na sebe kao ravnopravnog sagovornika.
“Podizanje kažiprsta u politici podseća na pretnju i autoritet, pa ga s toga nije poželjno često upotrebljavati”, navela je Lidija Mirkov.
Uočljivo je, kaže, da su dvojica lidera sve vreme stajali na pristojnoj razdaljini jedan od drugog, čak na nešto većoj od uobičajene.
Mirkovljeva, koja se inače bavi analizom neverbalne komunikacije, javnog govora i stila izražavanja u javnom prostoru, objašnjava da Trampov gest kojim je potapšao Putina po leđima izražava potrebu da utvrdi svoj autoritet, ali i da prevaziđe fizičku distancu, ali je ruski predsednik to ignorisao.
Naviknuti na javni nastup, bez spontanosti
Iz njihovog ponašanja u konferencijskoj sali vidi se da su naviknuti na javne nastupe, ali činjenica da ne razgovaraju, pa i da se čak ni ne gledaju dok se kamere postavljaju, ukazuje na njihovu želju da sve što imaju kažu javno za šta im je bila potrebna koncentracija, ali i izostanak spontanosti.
I Putin i Tramp su, kaže Mirkovljeva, u sedećem položaju bili u pozi “alfa mužjaka” – raširenih nogu i stopala usmerenih ka spolja.
Razlika je uočljiva jedino u tome što je Putin blago nagnut napred otkrio da je spreman na akciju, kaže Mirkov i otkriva da je, ipak, najviše pažnje privukao položaj Trampovih ruku u položaju tzv. “obrnute piramide”, odnosno spajanje ruku usmeravajućih ka podu, što se tumači kao potreba za koncentracijom.
Putin je s druge strane “milovao” svoj kažiprst, a pravilo je da onaj ko mazi sebe tokom javnog nastupa znači pokušaj samoohrabrivanja s obzirom na to da je ovaj susret bio za obojicu predsednika veliki stres.
Mirkovljeva napominje da je, znajući Putinovu strogu i svedenu neverbalnu komunikaciju, ovo bio redak primer gde se vidi nekakav znak treme kod ruskog predsednika.
Uočljivo je da prilikom rukovanja sa Putinom Tramp nije koristio svoj trik “povlačenja sagovornika unapred”, ali je ruku ponudio odozdo u odnosu na ruku predsednika Rusije, što je opet znak paternalizma i dominacije.
Želju za dominacijom Tramp je otkrio i kada je pozvao Putina da da izjavu, iako je ruski predsednik već zaustio, čime je želeo da kaže da se to ne bi dogodilo da on nije dao neku vrstu dozvole.
Lidija Mirkov ističe da to što je Putin govorio na ruskom jeziku znači snažnu političku poruku, jer dok je Tramp govorio njemu nije bio potreban prevodilac, što nije bio slučaj sa američkim predsednikom dok se on obraćao na ruskom.
Prema rečima Mirkovljeve, drugo rukovanje dvojice predsednika je s Trampove strane bilo nešto manje dominantno.
RTS