Posle pomorskog sukoba između Rusije i Ukrajine istočno od poluostrva Krim, komentatori i političari na ruskoj državnoj televiziji sinoć su analizirali situaciju, pri čemu su se kroz njihove iskaze kao crvena nit provlačile reči “Porošenko” i “izbori”, jasno pokazujući kakve su namere Rusije, piše “Frankfurter algemajne cajtung” (FAZ).
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko, koji upravlja zemljom od kada je 2014. počeo sukob s Rusijom, 31. marta 2019. mora da izađe pred glasače.
– Zlurad ton, kojim ruski mediji izveštavaju o njemu, jasno pokazuje: on svakako nije favorit Moskve. Jedan od motiva ruske akcije verovatno je i da Porošenku oteža život – piše FAZ.
Odluka kijevskog parlamenta da uvede vanredno stanje mogla bi da baci senku na izbornu kampanju i dovede u pitanje legitimnost izbora, navodi list.
Najnoviji sukob otvara još jedno poglavlje u oružanom sukobu Rusije i “separatista” pod njenom kontrolom, s jedne strane, i Ukrajine, s druge strane, koji traje već pet godina. Najkasnije letos bilo je jasno da će Azovsko more, koje je Kerčkim moreuzom povezano s Crnim morem, postati novo poprište sukoba. Azovsko more ima samo jedan uzak prilaz ka Crnom moru, koji se nakon pripajanja Krima Rusiji sa obe strane nalazi pod kontrolom te zemlje.
Kada je u maju završena izgradnja mosta koji povezuje Rusiju s poluostrvom, prolaz trgovačkih brodova iz celog sveta u Azovsko more dodatno je otеžan. Ukrajina već mesecima apeluje na međunarodnu zajednicu, tvrdeći da Rusija krši zakon u Azovskom moru i uzajamni sporazum, prema kome obe zemlje mogu da koriste Azovsko more. Oni tvrde da su trgovački brodovi na ulazu u Azovsko more u poslednje vreme prinuđeni da čekaju i do sedam dana, te da ruski graničari nakon prolaza zadržavaju i pretresaju mnoge od tih brodova.
Ukrajina najviše strahuje da će zbog toga njene luke Mariupolj i Berđansk trpeti štetu. Činjenica je da su ove luke još pre nekoliko meseci donele odluku o otpuštanjima radnika, odnosno skraćenju radnog vremena.
Porošenko je 2014. “pokvario” Putinov imperijalistički projekat
Još letos gotovo niko u Kijevu nije ozbiljno strepeo od vojnih intervencija Moskve u Azovskom moru – u blizini separatističkih “narodnih republika” u Donjeckom basenu, piše FAZ. Da ipak ne bi bila potpuno nezaštićena, Ukrajina je u septembru započela izgradnju male pomorske baze u Berđansku. U oktobru je prebacila dva broda iz Crnog u Azovsko more, koje su Rusi pustili da prođu ispod krimskog mosta. U nedelju, ruske vlasti (prema tvrdnjama Kijeva) nisu reagovale na zahtev za prolazak još tri broda i započeo je sukob.
Postoji nekoliko stvari koje govore u prilog tezi da zategnuta situacija ide na ruku Moskvi, piše nemački list.
Porošenko je 2014. “pokvario” Putinov novi imperijalistički projekat i, potpuno u skladu s građanskim protestima na kijevskom Majdanu, ostao na kursu zbližavanja sa EU i NATO. Za par nedelja Ukrajina će dobiti novu, autokefalnu pravoslavnu crkvu (nezavisnu od Moskve), a sve su to razlozi za destabilizujući uticaj Moskve.
Svetska situacija je takođe povoljna: uticaj Angele Merkel, jedne od najvažnijih zagovornika Ukrajine oslabio je, Velika Britanija i Poljska, koje su nepoverljive prema Rusiji, zaokupljene su rešavanjem sopstvenih problema, a Turska, koja je takođe bila nepoverljiva prema Rusiji, posle pokušaja puča 2016. skrenula je s kursa. U Vašingtonu, predsednik i Kongres uporedo vode dve različite politike prema Moskvi.
Blic