“U navedenim procesima učestvuje mnogo više hranljivih materija, ovo su neke od glavnih“, napominju naučnici.
Prema njihovom saznanju za imunološku funkciju bitni su: vitamin A, vitamin E, cink, folna kiselina, vitamin B6, riboflavin, magnezijum, selen i vitamin C. Funkciju nervnog sistema poboljšavaju: natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, vitamin B6, folna kiselina, B12, bakar i vitamin C.
Za regeneraciju tkiva: vitamin A, vitamin E, bakar, riboflavin, magnezijum, vitamin B6 i vitamin C.
Metabolizam stimulišu: kalijum, tiamin, niacin, vitamin B6, magnezijum, riboflavin, folna kiselina i vitamin C.
Megnezijum, kao mineral, neophodan je za sve gore navedene funkcije. On se nalazi u pšeničnim klicama, orasima i sjemenkama (posebno sjemenkama bundeve), soji, crnoj čokoladi, zelenom povrću, mahunarkama, ribi, jogurtu i drugim mliječnim proizvodima.
Međutim, na količinu magnezijuma u hrani utiče sadržaj tla u kojem je ona uzgajana. A činjenica je da se udio magnezijuma u tlu tokom prošlog vijeka značajno smanjio, pa ga nije uvijek jednostavno unijeti u dovoljnoj količini isključivo putem hrane. Funkcije magnezijuma
Ovaj mineral potreban je za zdrave kosti, učestvuje u prenosu nervnih impulsa, opušta mišiće i povećava nivo energije.
Magnezijum doprinosi zdravlju krvnih sudova, snižava krvni pritisak i povećava HDL (dobar holesterol).
Ima bitnu ulogu u kontroli šećera u krvi, pojačava imunološku funkciju i ubrzava zarastanje rana. Šta se događa kad organizmu nedostaje magnezijum?
Ukoliko se ne unosi dovoljna količina magnezijuma u organizam može doći do povišenog krvnog pritiska, grčenja mišića, aritmije i zatvora.
Potreba za magnezijumom povećava se kod osoba koje su pod stresom, razdražljivi su i skloni depresivnim stanjima, imaju problema sa grčevima u mišićima, usporenom probavom, kod sportista, trudnica i dojilja. Kako obezbijediti dovoljne količine magnezijuma?
Nedavna istraživanja pokazala su da, ako se radi o niskom nivou magnezijuma najbolje ga je nadoknaditi putem dodataka ishrani i topički, odnosno upotrebom magnezijuma u obliku spreja koji se nanosi na kožu ili putem kupki.
Rastvor magnezijuma može da se prska na kožu, a tijelo može brže da ga apsorbuje, jer ulazi direktno u krvotok i tkiva, pri tom ne ulazi u bubrege kao što je to slučaj kod oralne konzumacije.
Prednost je i to što tako tijelo uzme onoliko magnezijuma koliko mu je potrebno, a ostatak ne apsorbuje.
Dodatke magnezijuma bi trebalo uzimati oprezno i to nakon konsultacije sa ljekarom. Prevelike doze mogu da prouzrokuju nuspojave poput umora, slabosti mišića, smanjenih otkucaja srca, niskog krvnog pritiska, plitkog disanja i gubitka refleksa.
N.N.