Treba spavati 6 do 8 sati u zavisnosti od starosne dobi. Ukoliko vidimo da nam je potrebna dozvoljena je i popodnevna dremka od najviše 15 minuta, kaže dr Marija Spasić.
Sindrom proljećnog umora nije bolest, već stanje koje se javlja sa prvim malo toplijim proljećnim danima kod skoro svake druge osobe. Pospanost i poslije 8 sati sna, zamaranje, apatija, pad koncentracije, prate sindrom prolećnog umora koji pogađa i zdrave ljude. Uravnotežena ishrana, s češćim i manjim obrocima, redovna fizička aktivnost, boravak na otvorenom prostoru neki su od načina na koje možemo da savladamo prolećni umor, tvrde stručnjaci.
Kako nastaje sindrom prolećnog umora?
Malaksalost, bezvoljnost, nedostatak energije, glavobolje, vrtoglavice, varijacije pritiska, neki su od simptoma koji se dovode u vezu sa sindromom prolećnog umora. Ovi simptomi, prema ocjenama stručnjaka, pogađaju oba pola.
– Glavi razlog za pojavu ovog stanja su nešto topliji i duži prolećni dani i nemogućnost našeg organizma da se brzo adaptira na nove vremenske uslove. Skoro svaki čovek zbog promene temperature u toku dana oseti neki od ovih simptoma. Tokom zime češće boravimo u zatvorenim prostorijama, slabije se izlažemo suncu, manje je vitamina C, D, manje je serotonina – objašnjava za eKlinika portal lekar opšte prakse dr Marija Spasić.
Kako hormoni spavanja i sreće deluju na nas?
Već od ranog proljeca, najčešće prvo kardiovaskularni bolesnici, počinju da se žale na simptome proljećnog umora.
– Glavni razlog su temperature promene, ali i u zimskom periodu slabija je fizička aktivnost, unosimo manje količine svežeg voća i povrća, a konzumiramo jaču hranu. Tokom zime takođe je melatonin, to jest, hormon spavanja predominantan. Na proljeće se smanjuju koncetracije ovog hormona, ali sporije nego što bismo to mi očekivali. Tako smo u jutarnjim satima pospani, umorni, malaksali iako smo dobro spavali. U zimskog periodu su iscrpljene i rezerve serotonina, to jest hormona sreće i sada je potrebno vreme i izlaganje sunčevim zracima kako bi se on ponovo aktivirao – kaže dr Spasić.
Kardiovaskularni bolesnici i prolećni umor
Bitno obilježje vremenskih prilika tokom proljeća su i temperaturne oscilacije. U jutarnjim satima temperature vazduha su niske, da bi kasnije u toku dana dosegle vrednosti i više od 20 stepeni Celzijusa.
– Kod pacijenata sa kardiovaskularnim tegobama i hipertenzijom u jutarnjim satima bilježe se i skokovi krvnog pritiska. Savjet je da u jutarnjim i večernjim satima, ove osobe izbegavaju fizičku aktivnost. S toplijim vremenom dolazi do širenja krvnih sudova, pa se javljaju i niže vrednosti krvnog pritiska. Ovi pacijenti mogu, ali samo uz konsultacije s lekarom, a ne na svoju ruku, da prilagode postojeću terapiju – kaže dr Marija Spasić.
Anemija čest pratilac prolećnog umora
Na sindrom proljećnog umora žali se i dosta mlađih žena, kod njih su nekada prisutne i glavobolje, vrtoglavice, lupanje srca. Dr Spasić savetuje da se u ovom slučaju urade i laboratorijske analize krvne slike.
– Usled načina ishrane tokom zimskog perioda, može da dođe do manjka gvožđa u krvi i pojave anemije. Niži krvni pritisak kod žena, može da se poklopi sa pojavom anemije i tako da nastanu navedeni simptomi. Savjet je da se proveri krvna slika i da se utvrdi pravi uzrok vrtoglavica. Ukoliko dođe do pada krvnog pritiska bitno je unositi tečnost. Preporuka je voda 2 do 2,5 litra dnevno. Voda ubrzava peristaltiku creva, jača cirkulaciju i dobro utiče na ceo organizam – podsjeća dr Spasić.
Kako da pobedimo prolećni umor?
Simptomi proljećnog umora mogu da traju dok se ne stabilizuju vremenske prilike. Promjene vremena i prve znake proljeća osećaju sa simptomima bola u zglobovima i mišićima osobe koje se leče od reumatskih bolesti. Tokom zimskog perioda većina nas je u manjoj meri fizički aktivna.
– Prva preporuka jeste fizička aktivnost da pomognemo organizmu da se bolje prilagodi novim ulovima. Savetuje se barem 20 minuta fizičke aktivnosti dnevno, jer ona sama po sebi jača cirkulaciju, redukuje telesnu težinu. Višak kilograma iz zimskog dela godine dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem i zglobove, pa je zato i preporuka svakodnevna fizička aktivnost, za početak laganija šetnja, vožnja bicikla, pa potom i možda malo jača aktivnost prilagođena opštem zdravstvenom stanju – naglašava za portal eKlinika dr Marija Spasić.
Popodnevna dremka ne duže od 15 minuta
Preporuka stručnjaka jeste da se izbjegava kofein, duvan i alkohol, a da se kao svojevrsni lekovi za sindrom prolećnog umora koriste vitamini C, D, magnezijum, cink.
– Veoma je bitan i pravi način spavanja, dnevni i noćni ritam. Bilo bi dobro da idemo na spavanje prije ponoći, jer tako dajemo organizmu dovoljno vremena da se odmori i adaptira. Treba spavati 6 do 8 sati u zavisnosti od starosne dobi. Ukoliko vidimo da nam je potrebna dozvoljena je i popodnevna dremka od najviše 15 minuta – kaže dr Spasić.
Alergije i prolećni umor
Proljećni umor može da izazove i gastrične tegobe. Mijenja se zimski način ishrane, a želudačna kiselina se sekretuje u većem stepenu.