Veoma je važno da za sebe pronađemo model koji lako može da nas podseti kako je jednostavno biti u procesu kreiranja sopstvenog života i stvarnosti, jer to je ono što uistinu konstantno i radimo, bilo da smo toga svesni ili ne – svakom rečju koju izgovorimo, svakom mišlju koju mislimo, mi kreiramo svoju realnost…
S obzirom na to da je život igra koja može da se igra na razne načine, ja volim da se zabavljam u čudesnoj igri života tako što ga posmatram kao jednu dobro opremljenu Kosmičku kuhinju. S tim konceptom sam se prvo sreo čitajući knjigu Lujze Hej “Moć je u vama” a kasnije sam imao prilike i da prođem kroz program koji se upravo tako i zove “Naručivanje iz kosmičke kuhinje” koji je kreirala i razvila još jedna moja divna mentorka, doktorka Patriša Krejn.
Fantastična metafora. Čitav koncept zasniva se na tome da kao kad odemo u restoran, mi sednemo, konobar dođe, poručimo piće i odaberemo jelo koje bismo voleli da pojedemo. Dok tako čekamo da nam se jelo u (kosmičkoj) kuhinji pripremi, mi sedimo, pijemo piće, ćaskamo… Ono što sigurno ne radimo jeste da idemo za konobarom u kuhinju da mi objasnimo kuvaru na koji način da radi svoj posao, od kojih sastojaka da spremi jelo, koje začine da stavi. Mi prosto imamo poverenja da čovek zna svoj posao i da će nam naše jelo stići. Isto tako, ne bavimo se ni opremljenošću kuhinje i ne pitamo se da li u kuhinji ima svih sastojaka potrebnih za pripremu naše porudžbine.
Upijanje kosmičke svjetlosti…
Čim smo poručili, imamo potpuno poverenje da će jelo i stići. Kad nam konobar donese hranu, mi ćemo je probati i, ukoliko nam se svidi, uživaćemo u divnim ukusima i divićemo se umešnosti i kreativnosti osobe koja nam je jelo spremila. Neretko će se desiti da iz poštovanja i zahvalnosti pošaljemo i piće kuvaru koji nam je spremio hranu. Divno je izabrati jelo koje nam se sviđa i koje u majstorskim rukama čak i prevaziđe naša očekivanja. Naravno, nekada se može desiti da jelo koje probamo ne bude po našem ukusu, da nam se ne dopada ili čak da to i nije onošto smo poručili. Uvek imamo izbor: možemo da ipak pređemo preko toga i da pojedemo ono što nam je servirano, bez obzira na to što nam se uopšte ne dopada, što je zagorelo, presoljeno, ljuto ili možda bezukusno.
Ali isto tako, ako poštujemo sebe, ako znamo šta smo želeli da bude na stolu ispred nas, mi možemo ljubazno da se zahvalimo, da saopštimo da nam ne odgovara i da zatražimo da nam se donese novo jelo ili pak da potpuno promenimo porudžbinu. Ako ovaj naš čudesni život počnemo da posmatramo kao jednu dobro opremljenu kosmičku kuhinju, u kojoj ima svega za svakoga u izobilju, zašto baš ovog trenutka ne počnemo da razmišljamo šta bismo voleli da se nađe na našem životnom stolu. Ne ograničavajmo se. Život je opremljen svakojakim znanim i neznanim sastojcima, svim mogućim i nemogućim đakonijama.
Kosmička šifra čovjeka…
Onoga trenutka kad počnemo da osluškujemo sebe i svoje potrebe, kad počnemo da otkrivamo koji su to ukusi koji prijaju našem srcu i koji je to začin koji daje jedinstven ukus onome što želimo da nam bude posluženo, šefu naše životne kosmičke kuhinje biće veoma lako da nam ugodi. Nekada će se možda desiti da kombinacija koja nam bude poslužena ne bude baš onakva kakvu smo u svojoj glavi detaljno osmislili, a može se desiti da ono što dobijemo čak i premaši naša očekivanja.
Zato je važno da znamo šta želimo, ali je isto tako važno da i našem šefu kuhinje ostavimo prostora da naše jelo začini i nekim novim, možda za nas egzotičnim, nepoznatim začinima koje još nismo imali priliku da probamo. Imajmo poverenja u njegovu umešnost i budimo otvoreni da nekada okusimo i nešto što smatrasmo nemogućom kombinacijom ukusa. Prepustite se i uživajte u ukusima života.
(Love sensa)