Naučnici otkrili kako DNK utiče na raspoloženje. Za ushićenost su odgovorne tri genetičke kombinacije izražene u centralnom nervnom sistemu, nadbubrežnoj žlezdi i pankreasu
SVAKO u okruženju ima poneku osobu koja je retko kada loše raspoložena. Životne nedaće ne mogu da umanje njihovu sreću i svakodnevno radovanje malim stvarima, a kada naiđe neki problem uvek su pune optimizma i sigurne u njegovo rešavanje. Takvim ljudima mnogi zavide i pokušavaju da shvate kako postižu da stalno budu raspoloženi. Rešenje ove dileme, izgleda je, konačno je tu. Nedavna studija pokazala je da su određene kombinacije gena odgovorne za sreću kod nekih ljudi, i da je to kako se čovek oseća, pod uticajem promene u strukturi DNK koja svakog od nas čini jedinstvenim.
Naučnici su otkrili tri varijante gena koje dovode do toga da neki ljudi tokom života budu srećniji od drugih. Istraživanje je radila grupa od 200 naučnika iz 17 zemalja, a u njoj je učestvovalo više od 300.000 ljudi, kod kojih su ispitivane zajedničke varijacije njihovog DNK lanca. Kako bi utvrdili stepen sreće koju oni iskazuju tokom dana, istraživači su analizirali fenotip svakog učesnika, odnosno sve osobine koje su se kod nekog razvile zajedničkim delovanjem genotipa i uslova koji vladaju u sredini u kojoj on živi.
Istraživanje je obuhvatilo i prikupljanje podataka o subjektivnom blagostanju pojedinca, o tome kako srećan čovek razmišlja i kako definiše svoj trenutni život, zatim u kojim slučajevim dolazi do izraženih depresivnih simptoma, i neuroticizma. U obzir je uzeto i pet rizičnih zdravstvenih faktora koji mogu da utiču na promenu raspoloženja kod nekih osoba i to: indekse telesne mase, pušenje, koronarne arterijske bolesti, nivo šećera i triglicerida u krvi.
Rezultati su pokazali da su subjektivno blagostanje, neuroticizam i depresija uglavnom pod uticajem istog skupa gena. U tom skupu formiraju se genetičke varijante koje su razlikuju od osobe do osobe, i one dominatnije su odgovorne za naše raspoloženje. Zaključak do kojeg su lekari došli je da dve varijante izazivaju depresiju, sa neuroticizmom tj. negativnim osećanjima, nesigurnošću i impuslivnim reagovanjem povezano je čak 11 genetičkih varijanti, zato je ovo stanje često i dominantnije kod ljudi. Za sreću su odgovorne tri kombinacije, izražene u centralnom nervnom sistemu, nadbubrežnoj žlezdi i pankreasu. One se nalaze u tkivima koje imaju ključnu ulogu u proizvodnji hormona, tako je kod osoba sa izraženom kombinacijom gena koji izazivaju sreću povećano lučenje serotonina i endorfina. Zato su ovi ljudi raspoloženiji od drugih.
– Hormoni imaju značajan uticaj na regulisanje raspoloženja i stresa, kao i na to kako reagujemo u određenim situacijama – izjavila je profesorka Elina Hiponen sa Univerziteta u Južnoj Australiji, autorka studije. – Ova studija je pokazala da nije sve do nas i da su geni i te kako odgovorni za to kako se nosimo sa nekim životnim situacijama.
Tokom istraživanja autori su došli do zaključka i da su genetičke varijante povezane sa razvojem određenih bolesti i poremećaja u organizmu, kao što su Alchajmerova bolest, šizofrenija, autizam, anksioznost, bipolarni poremećaj.
Za psihičko blagostanje i količinu sreće koju osećamo osim idealne varijante gena, podjednako važnu ulogu imaju okruženje i nivo interakcije sa drugim osobama. U prilog ovome govori i studija rađena na Univerzitetu u Edinburgu, u okviru koje su naučnici posmatrali nivo sreće i osobine ličnosti više od 900 blizanaca. Oni su utvrdili da jednojajčani blizanci imaju više zajedničih osobina od dvojajčanih. Na pitanja o tome šta ih čini srećnim jednojajčani blizanci davali su identične odgovore, dok su se kod dvojajčanih oni dosta razlikovali. Ovo je naučnike navelo na zaključak da sreća i ličnost imaju jaku genetsku komponenetu.
Naučnici navode da postoji veliki broj dokaza o uticaju gena na sreću ali da sam “gen sreće” ne postiji. Tu je samo prava kombinacija koja u interakciji sa našom životnom okolinom utiče na nivo dobrog raspoloženja.
OSOBINE NESREĆNIH LjUDI:
* Nepoverljivi su prema drugim ljudima.
* Stalno se žale.
* Pesimistični su.
* Žive u prošlosti.
* Ne trude se da upravljaju svojim životom.
OSOBINE SREĆNIH LjUDI:
* Bore se za onu u šta veruju.
* Veoma su povezani s porodicom i prijateljima.
* U svemu vide samo dobru stranu.
* Zadovoljni su onim što imaju.
* Obično su puni optimizma.
* Uživaju u malim stvarima.
Foto: Shutterstock
Izvor: Novosti