Na toploti se krvni sudovi šire, pa se srčani mišić slabije hrani, što može da pogorša stanje oboljelih.
ODMOR za mnoge ljude najčešće podrazumeva odlazak na more, ali prilikom izbora mesta letovanje treba uzeti u obzir činjenicu koji klimatski uslovi će telu najviše prijati.
Profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, kaže da bi hronično oboleli trebalo da odlaze na planinu ili u banju, dok se onima koji boluju od astme i sinuzitisa preporučuje odlazak na more.
– Visoka spoljna temperatura ne pogoduje srčanim bolesnicima – kaže profesor Mitrović. – Zbog toplote dolazi do širenja krvnih sudova u rukama i nogama, posebno kada se dugo boravi na suncu. To uzrokuje sniženje vrednosti arterijskog krvnog pritiska, što je posebno opasno kod bolesnika koji se leče od hipertenzije, kao i za one koji boluju od angine pektoris ili su već preležali srčani udar. Jer, zbog proširenih krvnih sudova dolazi do lošije ishrane srčanog mišića kiseonikom. Takođe, i pojačana fizička aktivnost u vidu plivanja može da bude faktor rizika kod ovih hroničnih bolesnika.
Najopasniji trenutak za srčane bolesnike na moru može da bude onaj kada ulaze u hladnu vodu. Jer, efekat toplo-hladno uzrokuje grčenje krvnih sudova u čitavom organizmu, pa i u srčanom mišiću.
Boravak na moru preporučuje se onima koji pate od alergija i kožnih i reumatskih bolesti. Morska so ima svojstva antihistamina, ali i antiseptika, tako da boravak na moru alergičnim osobama ublažava alergijske reakcije, a u nekim slučajevima ih u potpunosti uklanja, dok astmatičari na morskom vazduhu lakše dišu.
More dokazano ima dobar učinak i u ublažavanju dermatitisa, ekcema, psorijaze i još nekih kožnih bolesti, jer je morska so bogata mineralima, magnezijumom, gvožđem, kalijumom i kalcijumom, važnim za zdravlje kože. More, takođe, smanjuje upalne procese u telu i ublažava bol, pa prija obolelima od reumatskih bolesti.
– Za srčane bolesnike bolje je da se odmaraju na planini ili u banji, gde će im vazduh i klima sigurno više prijati – kaže profesor Mitrović. – Ipak, trebalo bi imati na umu da se boravak na planinama višim od 800 metara ne preporučuje najmlađima i obolelima od srca, jer veće visine opterećuju u znatnoj meri srce i pluća.
Osim hronično obolelima od srca, boravak na planini preporučuje se onima koji pate od anemije, kao i onima koji se leče od lupusa.
UBLAŽAVA STRES
S OBZIROM na to da planinsku klimu odlikuju izuzetno čist vazduh, nizak barometarski pritisak, visok nivo kiseonika i negativnih jona koji daju energiju ćelijama, boravak na planini idealan je i za jačanje imuniteta. Zbog toga se odlazak na veće nadmorske visine savetuje radno aktivnim ljudima, jer se tako oporavljaju od iscrpljenosti, naročito od stresa i nepravilne ishrane.
(Novosti)