Srbija je u grupnoj fazi izgubila od Mađara, ali je protiv Španije, Grčke i drugom poluvremenu protiv Crne Gore pokazala da je vredna finala, a u velikom revanšu protiv domaćina, u bazenu je postojala praktično samo jedna ekipa. Protiv Crnogoraca je napravljen podvig nakon katastrofalnog početka i -4, a izabranici Dejana Savića na spektakularan način odbranili su titulu osvojenu 2012. u Ajndhovenu.
Srbija je prva došla do lopte i odbrane su na obe strane bile uspešnije na početku, a “delfini” su odoleli i jednom napadu uprkos isključenju Ranđelovića. Ni Varga nije pogodio kada je Pijetlović isključen, žestoka se borba vodila na centarskoj poziciji, da bi igrača više iskoristio Nikola Rađen za prvi pogodak na meču, na lob dodavanje Prlainovića.
Da se utišaju mađarski navijači, pobrinuo se Prlainović dva minuta pre kraja prvog perioda igre, silovitim udarcem sa levog boka za 2:0. U sledećem napadu, Vamoš je iz okreta šutirao preko Duška Pijetlovića, loptu je poslao ispod ruke Gojka Pijetlovića za mali povratak euforije među mađarskim navijačima.
Dejan Savić je onda tražio tajm-aut, a napad koji je izveden posle toga bio je nezaustavljiv. Dugo je Filipović fintom šuta na ivici napetosti držao rivale, da bi samo “preslikao” dodavanje Prlainovića za prvi pogodak, ovaj put ka Pijetloviću za 3:1.
Rasterećeno su igrali izabranici Dejana Savića, uz ujednačen sudijski kriterijum nisu morali da se nose sa dodatnim pritiskom, pa je nova akcija preko Mandića odvela Srbiju na 4:1. Kada je Gojko Pijetlović zaustavio novi udarac, strepnja je bila jača od Mađara, a zatim i Živko Gocić dijagonalom za neočekivanih +4.
Kada se lopta od leđa Nađa odbila u mrežu za neverovatnih 6:1 zahvaljujući Mandiću, Tibor Benedek zamenio golmana i ubacio silno motivisanog Dekera, koji mu je uzvratio odbranom šuta Prlainovića.
Dekeru je uspelo da adrenalin prenese na saigrače, levoruki Vamoš je zatresao mrežu za 6:2 i posle toga je Deker vezao još jednu odbranu, što je nateralo Savića da traži tajm-aut. Odluka je bila pravovremena da se utišaju Mađari, a to je uradio Ćuk sa levog krila za novih +5. Čelična odbrana je čak olakšala posao Gojku Pijetloviću i nije morao ponovo da interveniše do kraja, pa su “delfini” na poluvreme otišli sa ovom prednošću – do isteka poslednjeg napada Mađari nisu pronašli način kako da upute loptu ka golu.
Velika prednost bila je mač sa dve oštrice, no Srbija je uspešno nastavila da polaže test zrelosti ne posustajući, posle gola Sivoša iskorišćen je igrač više preko Mandića, a na drugoj strani Pijetlović je sprečio pogodak iz zicera.
Sredinom treće četvrtine, Savić je ostao bez Ranđelovića zbog trećeg isključenja, što je znao da iskoristi Erdelji za povratak Mađarske na -4. Pijetlović je uspeo da iznudi isključenje Madaraša u završnici, i to je bio znak za jedno – projektil Živka Gocića i novih +5. Samo je posle toga odbrana “delfina” podbacila na meču, Pijetlovići su omogućili Danijelu Vargi da olako zatrese mrežu iz daljine. Nadovezao se i Deneš Varga, došao je do zicera, iskorišćenog za 9:6 i novi alarm Dejana Savića pred poslednju četvrtinu.
O timskoj igri govorila je i činjenica da prvi strelac tima Filip Filipović nije ni tresao mrežu – sve do početka odlučujućeg perioda igre. Uz igrača više, u svom stilu je kroz nekoliko dobro postavljenih ruku defanzivaca Mađarske uspeo da pogodi sam donji ugao gola, a onda je za 11:6 lukavo uhvatio na spavanju euforičnog golmana Dekera, koji je očekivao asistenciju.
Rapsodija se nastavila, pa je partiju iz snova rešio da kruniše Živko Gocić, postigavši treći gol iz trećeg šuta, a nakon odlične odbrane Prlainovića sa igračem manje. Mađarskoj je samo dozvoljeno da vrati razliku sa poluvremena za konačan rezultat, a igrači koji su bili na klupi, konačno su dočekali i poslednji zvuk sirene za trijufmalni skok u bazen – Srbija je prvak Evrope u vaterpolu, i dalje. A novu titulu braniće 2016. godine, u Beogradu.
Blic.rs