Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika predložiće zakon o Ustavnom sudu BiH kako bi troje stranih sudija bili zamenjeni domaćim, tačnije sudijama koji predstavljaju sva tri konstitutivna naroda.
Ovo zakonsko rešenje SNSD je uputio na usaglašavanje strankama iz Republike Srpske u parlamentu BiH i predstavnicima hrvatskog naroda.
Dvojica sudija, kako su juče preneli mediji, bila bi birana iz Federacije BiH, a jedan iz Republike Srpske.
Diplomata Zoran Milivojević kaže za „Politiku” da Srbija ima pravo da podrži ovu inicijativu.
Takav stav ne predstavlja mešanje u unutrašnje stvari BiH, jer je reč o sprovođenju odredbi Dejtonskog sporazuma.
„Ustavni sud u kojem odluke donose tri stranca trebalo je da traje samo pet godina, ali to telo se održava već 25 godina”, objašnjava Milivojević dodajući da Srbija ima i pravo i obavezu da štiti Dejtonski sporazum kao i srpski narod u BiH.
Objašnjava da je uloga Srbije još značajnija jer je BiH i dalje pod stranim protektoratom, što znači da nije suverena država.
„Iako su istekli svi rokovi za to, funkcija visokog predstavnika i dalje postoji, kao i Savet za implementaciju mira. To znači da BiH nije suverena kao država i zbog toga je još značajnije da potpisnici štite Dejtonski sporazum i da naša zemlja garantuje njegovu punu primenu”, kaže Milivojević.
Nije teško zaključiti da nema nikakve osnove za žalbe predstavnika federacije kada je u pitanju mešanje Srbije u unutrašnja pitanja BiH.
Često se čuju i potpuno pogrešna tumačenja naših prava i obaveza. Krajem prošle godine hrvatski član predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da Srbija nije „nikakav garant Dejtonskog mirovnog sporazuma”, već da je to bila tadašnja SR Jugoslavija.
Međutim, Zoran Milivojević kaže da su takve tvrdnje potpuno neozbiljne i suprotne međunarodnom pravu.
Srbija je pravni sledbenik svih država nastalih posle Berlinskog kongresa, Kraljevine Jugoslavije, SFRJ, FNRJ, SRJ… Samim tim naša država je nasledila prava i obaveze koji su proizašli iz tih država. Jedan od njih je sprovođenje Dejtonskog sporazuma.
Isti je stav i nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Jugoslavije Vladislava Jovanovića koji tvrdi da Srbija ima pravo da podigne prst i ukaže na povredu Dejtona.
Osim Srbije to pravo ima i Hrvatska, kao i velike sile koje su potpisale ovaj sporazum u svojstvu svedoka.
„Sada je veoma važno da insistiramo na poštovanju svih odredaba ovog sporazuma bez izuzetaka i bez prava na naknadno ispravljanje onoga što se jednoj strani učini kao nejasno. Za takvo nešto potrebna je saglasnost sva tri naroda, kao i potpisnika i garanata”, kaže Jovanović.
Ne može niko, ni visoki predstavnik, da ima diskreciono pravo da menja odredbe sporazuma ili da utiče na promenu snaga između dva entiteta.
Jovanović naglašava da je visoki predstavnik više puta delovao na osnovu umišljenih ovlašćenja.
„To vidimo i na primeru ovog Ustavnog suda čije sudije, stranci, uglavnom, Srbe vide kao najodgovornije za rat i stanje u BiH. Kada je u pitanju taj Ustavni sud, odgovornost svih zemalja potpisnica i garanata je da isprave tu anomaliju”, naglasio je bivši ministar spoljnih poslova SRJ.
Objašnjava i da je visoki predstavnik učinio niz povreda time što je oduzeo Republici Srpskoj dvadesetak nadležnosti, a da je on bio ovlašćen samo da ukaže potpisnicima i garantima da nešto ne funkcioniše najbolje.
„Republika Srpska je u pravu kada ukazuje na arbitrarno ponašanje visokog predstavnika i insistira da se tome stane na kraj. Osim toga, BiH je kandidat za člana EU i kao takva mora da bude pravno valjana. Da bi se to desilo mora da se oslobodi starateljstva stranih činovnika, što bi joj stvorilo mogućnost da aplicira za članstvo u EU”, objašnjava Jovanović.
On je ponovio da zemlja potpisnica Dejtonskog sporazuma ima dužnost da ukazuje na nepravilnosti u BiH, kada je u pitanju sprovođenje ovog dokumenta.
Takođe, Srbija može da zahteva da te nepravilnosti budu prevaziđene demokratskim i odgovornim političkim dijalogom.
Republika Srpska bila je uslov za uspostavljanje BiH
Uspostavljanje Republike Srpske je bio uslov za prestanak krvavog rata i za uspostavljanje Bosne i Hercegovine, podseća Vladislav Jovanović.
Bez toga, kako kaže, Dejton ne bi mogao da ima pozitivan ishod.
„To što je urađeno je delikatno i ne dozvoljava nijednoj strani da narušava sporazum, a sve kako bi mir bio očuvan. Doneta je odluka o uspostavljanju države sa dva entiteta i centralnim organima koji nisu previše naredbodavni kako bi konačno bila stavljena tačka na taj nesrećni rat. Ta vrsta unije bila je maksimum koji je mogao da bude postignut”, podseća nekadašnji ministar spoljnih poslova.
(politika)