Angela Merkel, njemačka kancelarka, Vladimir Putin, predsjednik Rusije, i Redžep Tajib Erdoan, predsjednik Turske, najpopularniji su strani političari u BiH, pokazuje istraživanje koje je “Ipsos” uradio za Međunarodni republikanski institut (IRI) iz Vašingtona.
Prema njihovim podacima, na Merkelovu pozitivno gleda 64 odsto bh. građana, na Putina 55 odsto, a na Erdoana 44 odsto.
Prema nacionalnoj strukturi, Merkelovu pozitivno vidi po 81 odsto Bošnjaka i Hrvata, te trećina Srba, dok polovina Srba Merkelovu vidi nepovoljno. S druge strane, čak 93 odsto Srba pozitivno gleda na Putina, dok tek tri odsto Srba Putina gleda nepovoljno. Merkelova je za sedam odsto Bošnjaka negativna ličnost, dok isto smatra osam odsto ispitanika koji su se deklarisali kao Hrvati.
Što se tiče Bošnjaka, njih 29 odsto vidi Putina pozitivno, dok ih 53 odsto na ruskog predsjednika gleda negativno. Za 57 odsto Hrvata Putin je pozitivna ličnost, dok ih 27 odsto na Putina gleda nepovoljno.
Očekivano, najviše Bošnjaka ima pozitivno mišljenje prema Erdoanu, i to njih 71 odsto, dok je među Bošnjacima 15 odsto onih koji turskog predsjednika ne vide u pozitivnom svjetlu.
Upitani da li podržavaju uvođenje turskog jezika kao obaveznog jezika u školskom programu srednjih škola, 71 odsto od svih građana BiH je odgovorilo negativno. Njih 69 odsto negativno se odnosi prema mogućnosti da ruski jezik bude obavezan u školskom programu u srednjim školama.
Gledano prema nacionalnoj strukturi, 35 odsto Bošnjaka je za to da turski jezik bude obavezan, dok je njih 56 odsto protiv. Što se tiče ruskog, 12 odsto Bošnjaka bi podržalo uvođenje ruskog jezika u obrazovni sistem, dok ih je 80 odsto protiv toga.
Devet odsto Hrvata bi podržalo da turski i ruski jezik budu obavezni u srednjim školama, dok ih se 73 odsto protivi uvođenju turskog, a 76 odsto ruskog jezika.
Četiri odsto Srba bi podržalo uvođenje turskog jezika u srednje škole, a 44 odsto da se to uradi s ruskim jezikom. Protiv turskog jezika u srednjim školama je njih 92 odsto, a prema uvođenju ruskog jezika u srednje škole negativno se odnosi 46 odsto Srba.
Ispitanici su pitani i da li smatraju da BiH pripada zapadnoj sferi uticaja ili istočnoj. Gledano prema nacionalnostima, 29 odsto Bošnjaka smatra da BiH pripada Zapadu, dok tako smatra 17 odsto Hrvata i 15 odsto Srba. Da BiH pripada Istoku smatra, četiri odsto Bošnjaka, pet odsto Hrvata i 11 odsto Srba. Da BiH ne pripada ni Istoku ni Zapadu smatra 59 odsto Bošnjaka, 72 odsto Hrvata i 62 odsto Srba.
Istraživanje je sprovedeno u januaru i februaru nad 1.537 građana sa marginom greške do 2,5 odsto, vodeći računa o etničkoj i geografskoj strukturi u BiH.
IRI: Jedinstveno protiv Islamske države
Građani BiH pokazuju jedinstvo po pitanju protivljenja Islamskoj državi i problemu nezaposlenosti, te podijeljene stavove po etničkoj liniji kada je riječ o preferiranim međunarodnim partnerima, saopšteno je iz Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), koji je objavio rezultate istraživanja javnog mnjenja u BiH.
“Nakon duge istorije etnoreligijskih podjela, ohrabrujuće je vidjeti da su svi građani BiH ujedinjeni u protivljenju religijskom ekstremizmu”, rekao je Jan Suročak, direktor Kancelarije IRI-ja za Evropu.
Istakao je da državne institucije moraju učiniti sve u svojoj moći da odgovore na ove probleme i da razumiju i rade na prevazilaženju podjela koje su i dalje prisutne.
Ovaj reprezentativni uzorak čine građani BiH stariji od 18 godina. Podaci u grafikonima i tabelama zbog zaokruživanje ne moraju uvijek zbirno iznositi odsto.
Nezavisne novine