Članovi pregovaračkog tima Srpske, koji bi trebalo da učestvuju na zvaničnoj rundi pregovora koja je zakazana za danas, nisu bili angažovani na izradi pregovaračke pozicije BiH koju je Savjet ministara usvojio 9. februara, navedeno je u saopštenju iz Biroa Vlade za odnose sa javnošću.
Svi materijali koji će biti razmatrani na današnjem sastanku izrađeni su bez konsultacija sa institucijama Republike Srpske, iako Srpska uređuje i obezbjeđuje osnovne ciljeve i pravce razvoja poljoprivrede i sela na svojoj teritoriji.
U saopštenju se ističe da je ponuda BiH prema EU za otvaranje tarifnih kvota za poljoprivredne proizvode, koja je članovima pregovaračkog tima dostavljena dan uoči sastanka, izuzetno nepovoljna po poljoprivredni sektor Srpske i cijele BiH.
Iz Biroa Vlade Srpske za odnose sa javnošću dodaju da Vlada i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske ostaju pri stavu da bi promjena pregovaračke pozicije BiH u pregovorima sa EU u vezi sa tradicionalnom trgovinom sa Hrvatskom bila izuzetno štetna po agrarni sektor Srpske i BiH, te da bi carinska zaštita za poljoprivredne proizvode za koje je dokazana posebna osjetljivost trebalo da ostane na snazi do ulaska BiH u EU.
U pregovorima o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju učestvovaće delegacija Evropske komisije, a u ime BiH pregovarač je Hamo Tinjak, sekretar Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
Tinjak je ranije rekao da se na prvom sastanku ne može očekivati rješenje, ali da se nada da će biti postignut napredak.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović ocijenio je juče da u pregovorima sa Evropskom komisijom o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bilo kakvo redefinisanje pregovaračke pozicije BiH i eventualni kompromis treba da sadrži fazno prilagođavanje i kompenzacione mjere prema BiH, imajući u vidu “ranjivost” poljoprivrede u BiH.
Šarović je naveo da BiH traži posebne kvote za šećer, ribu, vino, te voće i povrće, što je i ranije bio njen zahtjev.
Prema njegovim riječima, stav je da, ukoliko Evropska komisija traži da se u BiH izvozi sve što je Hrvatska izvozila od 2009. do 2012. godine, tada i BiH traži pravo da sve što je izvozila u Hrvatsku u tom periodu ulazi bez carina na prostor EU, posebno voće i povrće.
Šarović pojašnjava da Evropska komisija smatra da je to pitanje riješeno posebnim autonomnim mjerama za voće i povrće koje je uvela za BiH, a ukinula 1. januara.
“Smatramo da je uvođenje autonomnih mjera stvar Evropske komisije i da to ne treba da bude dio njene autonomne odluke, već dio kvota BiH i zahtjeva prema Evropskoj komisiji, kao i budućeg dogovora o adaptaciji Sporazuma”, naveo je Šarović.
On kaže da danas biti poznat stav Evropske komisije u pregovorima sa BiH o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a istovremeno će ih pregovarač BiH Hamdo Tinjak upoznati sa pozicijom BiH.
Šarović smatra da je neizvjesno koliko dugo će trajati pregovori o prilagođavanju Sporazuma, ali da će to biti do trenutka dok ne bude prihvaćen minimum uslova BiH.