“SSP predstavlja okvir za odnose EU i BiH. Ovaj sporazum postepeno uspostavlja područje slobodne trgovine između EU i te zemlje”, navodi se u saopštenju.
Ovim dokumentom takođe se “utvrđuju zajednički politički i ekonomski ciljevi i ohrabruje regionalna saradnja”.
“U kontekstu pristupanja Evropskoj uniji, sporazum služi kao osnova za provođenje procesa pristupanja”, dodaje se u saopštenju.
Savjet EU napominje da će ova odluka omogućiti da BiH krene naprijed u odnosima sa EU i da treba da posluži kao “pozitivan podsticaj za nastavak socio-ekonomskih, sudskih i ostalih neophodnih reformi za integrisanje te zemlje u EU”.
U tekstu se dodaje da je cilj ovog sporazuma da se BiH pripremi za buduće članstvo u EU.
“EU poziva BiH da ostane angažovana i da održi sadašnji pozitivni momentum razvijanjem, uz konsultovanje sa EU, inicijalnog reformskog plana, sa fokusom na pitanja od direktnog interesa za građane”, piše u saopštenju.
Savjet EU dodaje da “ova agenda treba da obuhvati relevantne reforme u oblasti ekonomije, vladavine prava i dobrog upravljanja, kao i pitanja funkcionalnosti, uključujući efikasan koordinacioni mehanizam u vezi sa pitanjima koja se odnose na EU”.
“EU naglašava značaj angažovanja građanskog društva u ovom procesu. Svrsishodan napredak u provođenju ovog reformskog plana neophodan je da bi EU razmotrila prijavu za članstvo”, zaključuje se u saopštenju.
Genjac: Stupanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je pružena ruka iz Brisela
Član Zajedničke komisije za evropske integracije Parlamentrarne skupštine BiH Halid Genjac je, nakon vijesti da je odblokiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kazao da prije svega, u sporazumu stoji da će se postojeći zakoni i buduće zakonodavstvo BiH usklađivati i uskladiti s pravnom stečevinom Evropske unije u periodu koji teče od dana primjene sporazuma pa najviše do šest godina.
„To praktično znači ogroman broj zakona koji se moraju uskladiti s evropskom obavezujućom regulativom, zakonima i obavezujućim direktivama. U bh. prilikama to znači veliki broj zakona na raznim nivoima, od kantona, entiteta, države“, kazao je Genjac.
Po njegovim riječima, bez obzira na unutrašnju složenost BiH, Brisel traži jednu adresu za jedan stav iz BiH, „na toj adresi da bude jedan stav koji je u BiH prethodno dogovoren o svim pitanjima i problemima koji se pojavljuju na tom putu“.
Genjac navodi da je to ogroman broj pitanja i „to je još jedan od razloga za ovaj mehanizam koordinacije“.
Dodaje da je mehanizam koordinacije prvobitno bio shvaćen kao tehničko pitanje u smislu tehničkog usklađivanja rokova, međusobnog usklađivanja zakona, itd.
„Naime, kad se sve na tehničkom nivou pripremi i ekspertski uredi uz pomoć Brisela, i zakoni i strategije državne itd., tehnički bi i u našim prilikama bilo lako urediti to da se u svim zakonima usaglasi ili da se usvoji tamo gdje treba, kad ne bi bilo različitog političkog gledanja na proces integrisanja. Zbog tog različitog političkog gledanja nastaje i kod definitivnog odlučivanja opterećenost tim različitim politikama i obično, do sada je bivalo, da o najznačajnijim pitanjima nije bilo moguće donijeti odluku“, kazao je Genjac.
Dodao je da je u osnovi to pitanje nadležnosti “iz RS potenciranje nadležnosti entiteta RS, osporavanje nadležnosti države i nekakav koncept ili model integrisanja na način da se BiH smatra provizornim okvirom koja je samo okvir za integrisanje dva entiteta u EU”.
Vjerujem, dodao je, da stupanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju znači i pojačanu medijaciju Brisela, znači i pojačani fokus iz Brisela na bh. pitanja njenog integrisanja u EU.