Ovog meseca pojavilo se još jedno otvoreno pitanje između Vlade u Zagrebu i srpskih izbeglica iz Hrvatske. Na najavu da bi mogao da se primeni zakon po kojem bi se porušene kuće oporezivale kao vikendice, reagovali su ne samo vlasnici tih kuća, proterani Srbi već i oni koji se za njihova prava zalažu u regionu.
Primena zakona je odložena, a stav predstavnika Srba u Hrvatskoj je da bi poreska stopa na imovinu Srba proteranih iz Hrvatske trebalo bi da bude najniža moguća, a vlasnici srušenih srpskih kuća i lokala trebalo bi da budu oslobođeni poreza na nekretnine.
Po novom hrvatskom Zakonu o porezu na nekretnine ovo su vikendice. Kuće koje su proterani Srbi devedesetih napustili. Porušene, opljačkane, više od dve decenije kasnije mogle bi da se oporezuju kao kuće za odmor. Kad zakon stupi na snagu.
“S obzirom da je reč o područjima koja su ratom pogođena gde su prihodi iznimno niski. Mi očekujemo od Vlade da ima razumevanja i da ne primenjuje principe naplate poreza koji u takvim okolnostima nemaju opravdanje”, rekao je Milorad Pupovac iz Srpskog narodnog veća.
Primena Zakona, za sada je odložena. Predstavnici Srba u hrvatskom Saboru nadaju se da će se, pre nego što stupi na snagu, izboriti da srpske kuće budu izuzetak, iako im to prilikom usvajanja akta, nije pošlo za rukom.
Kada je u pitanju imovina koja je oštećena iz razloga izbeglištva ili drugog razloga se ne može koristiti, a u nekim slučajevima da se primene socijalne mere za one koji ne privređuju dovoljno. To mora biti rezultat dogovora sa ministarstvom finansija i lokalnim samoupravama.
Tome se nadaju i povratnici i oni koji i dalje žive u izbeglištvu, ali su u Hrvatskoj ostavili kuće i imanja. Tri puta veći namet od dosadašnje komunalne naknade za njih je neprihvatljiv.
“Najveća opasnost preti, ako ovaj Zakon ostane, a nadamo se da neće, da Hrvatska država protiv njih podnese tužbu i oduzme kuću da naplati porez”, kaže Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona.
U Veritasu veruju da bi strogi zakoni samo podstakli tihi egzodus koji se već godinama odvija. Na jednog Srbina koji se u Hrvatsku vrati, njih petoro je napusti.
“Hrvati kažu, pa i drugi imaju takve zakone, imaju, ali Hrvati zaboravljaju, verovatno namerno, da su Srbi devedesetih silom isterani sa imanja i oni koji bi se hteli vratiti to im nije omogućeno”, rekao je Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”.
Hrvatska broji 2,2 miliona stanova i kuća. Nema tačnih podataka, ali pretpostavlja se da je među njima 150.000 srpskih.
(RTS)