Član privremenog Upravnog odbora Instituta za nestala lica BiH Jadranka Duraković nagrađena je četvrtim mandatom na toj funkciji, jer je radom na Investicionom projektu Podrinje omogućila pogrešnu verifikaciju nestalih u Srebrenici 1995. godine.
Izjavio je to još uvijek aktuelni član Kolegijuma direktora Instituta Milutin Mišić dodavši da razmjere te manipulacije niko ne zna. Naglasio je da je verifikacija nestalih putem Investicionog projekta Podrinje rađena samo na osnovu zapisnika, iako pravilnik kaže da se verifikacija vrši prije nestanka, na osnovu prijava.
“Čak i da nije bilo mahinacije bilo kojim tijelom i nestalim, verifikacija opet nije sprovedena po zakonu. Durakovićeva je obezbjeđivala rad tog projekta za koji niko nije znao kako je regulisan, a odigrao je ulogu koja može da košta i Republiku Srpsku”, kaže Mišić.
Objašnjava da je to funkcionisalo tako što istražioci Haškog tribunala lociraju masovnu grobnicu, član Kolegijuma direktora Instituta Amor Mašović naredi otkopavanje, a podaci se odmah obrađuju putem navedenog projekata koji je uspostavila Međunarodna komisija za traženje nestalih (ICMP).
“Takvi podaci potom su slati u Institut na verifikaciju”, objašnjava Mišić.
Dodaje da kada je ICMP odustala od finansiranja tog projekta, Durakovićeva i Mašović su obezbjeđivali da se za njegov i rad Komemorativnog centra u Tuzli, mimo Pravilnika o trošenju sredstava, izdvaja od 350.000 do milion maraka.
“Mašović je privatno, mimo Kolegijuma direktora, sklopio ugovor o preuzimanju tog projekta i ugasio ga. O tome ništa ne zna ni Upravni odbor”, rekao je Mišić.
Ističe da je i član Upravnog odbora Šimun Novaković odlično znao da način verifikacije prvih 10.000 nestalih u Centralnoj evidenciji nestalih nije bio u skladu sa zakonom i pravilnikom ali, kaže, oglušio se na njegova upozorenja.
Novaković tvrdi da je proces verifikacije krenuo tek nakon što je Kolegijum direktora usvojio pravilnik i smjernice o procesu verifikacije.
“Komisija za verifikaciju nije radila ništa mimo Kolegijuma direktora. Za tih 10.000 verifikovanih postoje zapisnici, a u smjernicama je navedeno da svaki verifikovani mora da ima takozvani tvrdi dosije. Navedeno je da mora postojati ne samo jedna, nego više prijava o nestanku koje su podnesene kod raznih institucija”, kaže Novaković.
Tvrdi da je sve rađeno u skladu sa poslovnikom i podzakonskim aktima koji su tada bili na snazi.
Milutin Mišić kaže da je Šimun Novaković nakon napuštanja Instituta vraćan u tu instituciju na velika vrata da bi se ozakonila nezakonita verifikacija nestalih.
“Ja sam ga upozoravao na to. Ali rekao je “veži konja gdje ti aga kaže”. Novaković je u sukobu interesa u Upravnom odboru, a postavljen je da bi stavio glazuru na nezakonite radnje”, kaže Mišić.
(Glas Srpske)