Srpska pravoslavna crkva i vjernici proslavljaju danas Svetog Sisoja Velikog.
Srbi poštuju svetog Sisoja kao zaštitnika djece i brzog pomoćnika u svakoj tuzi i nevolji.
Umro je u dubokoj starosti, a dio njegovih moštiju je u Manastiru svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
U narodu je uvreženo verovanje da na ovaj dan treba obavezno zapaliti sveću ovom svecu kako bi vam “krenulo u životu”.
Takođe se veruje i da nije dobro da najmlađi, čiji je ovaj svetac zaštitnik ignorišu dan onoga koji ih čuva…
Ako na današnji dan pada kiša, obavezno treba pustiti decu da istrče napolje i dobro pokisnu! U nekim krajevima naše zemlje i do danas je sačuvao verovanje da je to voda koju Sveti Sisoje sa neba šalje na njih i da će tako najbolje i najzdravije porasti.
Stariji kažu da je Sveti Sisoje najveći prognitelj svih đavola koji napadaju decu. Zbog toga se veruje da danas deca mogu ostati napolju i noću, jer svi demoni beže i kriju se.
Tačan podatak kada je Sisoje došao u Srbiju ne postoji. Definitivno se zna da je Sisoje do 1391. godine bio iguman u Hilandaru, što se utvrđuje u dokumentima koja svedoče o pomirenju Srpske crkve i Carigradske patrijaršije.
Prilikom nadiranja Turaka, mnogi monasi su bežali iz južnih predela, a spas i zaštitu tražili kod kneza Lazara.
Tadašnji knez ih je primao i raspoređivao po već postojećim manastirima ili im podizao nove. Sisoje, koji je pripadao grupi isihista /Sinajiti/ odužio se knezu tako što je umnogome, zajedno sa ostalim monasima, uticao na srpsku pobožnost.
Izvor: Telegraf