Ambrozija je korov koji se već decenijama nesmetano širi i kod osetljivih osoba izaziva vrlo neprijatne alergijske reakcije.
Ambrozija proizvodi veliku količinu polena koji je izuzetno jak alergen, a simptomi poput kijanja, curenja nosa ili svrabi očiju mogu se ispoljiti u svim životnim dobima.
Najveće količine polena ambrozije nas očekuju od sredine avgusta do sredine septembra.
Još se ne zna zašto ljudski organizam tako reaguje na polen ovog jednogodišnjeg korova. Iako, u suštini, bezazlena čestica, između deset i dvadeset odsto stanovništva severne hemisfere burno reaguje kada dođe u dodir sa dovoljnom količinom ambrozijinog polena. I, dok je za ostale biljne vrste koje donose alergiju kritična koncentracija 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, ambrozija i ovde ispoljava svoju moć.
Zahvaljujući mnogo većem alergenom potencijalu, dovoljna je upola manja koncentracija polena ambrozije (15 zrna po kubnom metru) da ljude pogodi veoma intenzivna polenska groznica. Česti napadi rafalnog kijanja, peckanje očiju i curenje nosa nisu jedine posledice: ukoliko se ne leči (antihistaminicima, internazalnim kortikosteroidima – sve, naravno, po preporuci lekara), može doći i do otežanog disanja, kašlja, glavobolje, nesanice, a u najtežim slučajevima i do astme.
Pošto raste praktično svuda – na privatnim i javnim površinama, poljoprivrednom, šumskom i građevinskom zemljištu, odgovor na pitanje “ko treba da uništava ambroziju” veoma je jednostavan – svi. Prema uredbi Vlade Srbije iz 2006. godine, svi “vlasnici i korisnici” pomenutih površina su “dužni da u toku vegetacione sezone, do početka fenološke faze cvetanja suzbiju i uništavaju ambroziju primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera”.
“U prvom delu avgusta, ambrozija je prethodnih godina u većini mesta obično dostizala ili malo i prelazila graničnu vrednost, ali u 2014. godini polenova zrna ambrozije na mnogim mernim mestima nisu ni registrovana”, kaže Danijela Stamenković, savetnik u Agenciji za zaštitu životne sredine.
(Lovesensa)