Krug koji se obiđe za jedva koju sekundu preko minuta, solidna nadmorska visina, promena elevacije i ćudljivo vreme znaju da se iskombinuju tako da Velika nagrada Austrije češće bude zabavna nego neke druge trke, ali ovog vikenda ćete o tome malo čitati u najavi devete runde šampionata. Tema koja sve okupira dolazi u dosta nezgodnom terminu za potpisnika koji je prethodnog meseca svoj tekst naslovio sa Zašto ne volim Ferari, ali to je rizik o kojem je trebalo ranije da razmišljam, zar ne?
Elem, sudeći po internet tiradama, to da li je Fetel zaslužio diskvalifikaciju sa prethodne ili suspenziju sa naredne trke je čini se jedina dilema za Luisove navijače, dok se tifozi jednako srčano brane da je kazna zbog koje je izgubio potencijalnu pobedu u Bakuu sasvim prikladna mera za trenutak ludosti koji je pohodio četvorostrukog šampiona sveta. Nasrnuti vozilom na nekoga, čak i pri izuzetno maloj brzini – kao što je to bio slučaj u krugu dok je sigurnosno vozilo polako napuštalo stazu na obali Kaspijskog mora – je međutim dovoljno šokantno i nedolično i postaje krajnje neprihvatljivo kada se uračuna sve što se dešavalo pre i posle tog trenutka.
I Seb danas zna da Hamilton tada nije naglo kočio, a pogotovo ne namerno, što ceo incident čini dodatno neprijatnim, ali Fetelovo ponašanje po okončanju trke, gde čak i u situaciji u kojoj su strasti značajno stišane u odnosu na vreme za volanom nije bio u prilici da realnije sagleda svoje postupke je potpuno razočaravajuće. Tim pre što (a) Sebu nije prvi put da tako neprihvatljivo reaguje – setimo se Meksika prošle godine – i (b) Fetel van automobila i trkanja projektuje sasvim drugačiju sliku opuštene osobe sa sjajnim smislom za humor.
To što je na kraju prošao samo uz (zakasnelo) izvinjenje za svoje postupke uz obavezu trošenja viška slobodnog vremena na promociju nižih kategorija auto sporta je loš kompromis zbog kojeg bi jednako nesrećni trebalo da budu i Luisovi i njegovi navijači. Jer presedan koji je napravljen neadekvatnom kaznom za prekršaj koji je počinjen – a kasnije se ispostavilo da su kontrolori trke u Bakuu prilikom izricanja kazne imali na umu i potencijalni efekat na ishod borbe za titulu?! – bi vrlo lako mogao da se vrati da progoni sve učesnike u šampionatu u dužem nizu godina, bilo tako što će se za slične nedolične postupke i u budućnosti tražiti jednako blaga kazna, ili pak stvaranjem utiska da su neki vozači (ili timovi?) povlašćeni u odnosu na druge, ukoliko bi svaki naredni prekršaj ovog tipa bio oštrije kažnjen nego što je to bio slučaj sa Fetelom. Avaj, tek ako/kada takvo kažnjavanje ili nekažnjavanje u budućnosti zaista bude imalo direktan uticaj na ishod šampionata, svima će biti jasnije kakva brljotina je napravljena.
Što me dovodi do teme o kojoj sam hteo da pišem baš nakon fijaska u Meksiku kada su čak tri vozača slavila treću poziciju – Maks koji je završio treći na stazi, Seb koji je učestvovao na ceremoniji i Den koji je na kraju klasifikovan kao trećeplasirani. Krivac je naravno bila FIA, jer priroda trkanja je takva da će uvek biti neophodan neki nivo arbitraže, ali ta arbitraža mora biti jasna, nepristrasna i brza.
Rešenje je jednostavno i sastoji se iz samo dva akta.
Prvo, neophodno je uvesti permanentnu poziciju FIA delegata, umesto trenutnog sistema po kojem se na (skoro) svakoj trci na mestu vozačkog sudije nalazi druga osoba. To može biti jedna osoba ili ih može biti više, ali moraju biti isti ljudi, koji će sledstveno imati isti kriterijum, što je neophodan preduslov za uspešnost drugog akta – uvođenja instituta presedana. Baš kao što je to slučaj u anglosaksonskoj pravnoj praksi, gde utvrđene iste/slične činjenice rezultiraju istom/sličnom presudom.
Na taj način, ne samo da bi donošenje odluka bilo transparentno i značajno ubrzano – jednostavnim prepisivanjem ishoda prethodnog sličnog spora – već još bitnije, sami vozači (i timovi) bi imali jasnu sliku gde je granica dozvoljenog, što bi kao pozitivni povratni efekat verovatno dodatno umanjilo broj slučajeva u kojima je potrebno intervenisati. Da li je nerealna nada da bi ambiciozna ekipa koja je preuzela komercijalna prava na Formulu 1, a pogotovo u sportskom delu koji vodi Ros Bron, mogla da se pozabavi rešavanjem i ovog problema?
U međuvremenu će Luisovim navijačima veru da u Austriji mogu da dođu makar do zadovoljenja sportske pravde (čitaj: Hamilton do pobede i smanjenja trenutnog zaostatka od 14 bodova u odnosu na Fetela) poprilično umanjiti vest koja se pojavila u petak uveče – zbog promene menjača pre nego što je odradio neophodnih 6 trka, Luis će u nedelju startovati pet mesta niže od pozicije koju izbori na subotnjim kvalifikacijama. Imajući u vidu neizvesnu borbu sa Ferarijem, donekle i Red Bulom, tokom prvih slobodnih treninga, Britanac će biti na velikim iskušenjima da ograniči štetu koju će mu neočekivana kazna pričiniti. Za slučaj da se pitate – ne, do oštećenja menjača nije došlo prilikom Fetelovog nasrtaja.
Botas jedini u dosadašnjem toku šampionata nije nikad izborio lošiju startnu poziciju od trećeg mesta, pa mogućnost da Finac iza sebe u subotu zadrži oba Ferarijeva asa je prva Hamiltonova nada ovog vikenda. Druga nada je već mnogo manje opipljiva: da, idilično zelena okolina autodroma u ruralnoj Austriji intenzitet svoje boje duguje redovnom zalivanju od strane prirode, ali ako se optimistične prognoze o pljuskovima u rano nedeljno popodne zaista i obistine – i tako Luisu pruže priliku da se možda ipak bori i za pobedu – shvatiću to pre kao dokaz da na svetu ipak ima pravde.
A pre nego što zaradim konačni odijum armije domaćih tifoza dozvolite mi da podvučem da prethodnom sentencom samo želim da kažem da bih voleo da Luis dobije priliku da se bori za pobedu, što me neće sprečiti da intimno u nedelju navijam za sasvim drugačiji ishod.
RTS