Slo­ven­ci upo­zo­ravaju: Pred Kon­zu­la­tom vam po­či­nje put u pa­kao

Čo­vjek odav­de, iz BiH, po­čne ra­di­ti za ne­kog gaz­du u Slo­ve­ni­ji, fir­ma upa­dne u pro­ble­me, pla­ta ne sti­že re­do­vno, on­da taj gaz­da kri­vo­tvo­ri spo­ra­zum o pre­ki­du ugo­vo­ra o ra­du i odja­vi ga. Taj ra­dnik u oči­ma bi­ro­kra­ti­je vi­še ne­ma po­sao, ne­ma ni­šta, upo­zo­rio je ju­če Lu­ka Lu­kić, no­vi­nar RTV Slo­ve­ni­je.

“On mo­že na su­du do­ka­zi­va­ti da ima pra­vo, ali ugla­vnom ne­ma­ nov­ca za advo­ka­ta po­što os­ta­je bez po­sla”, re­kao je Lu­kić, ko­ji je do­šao pred slo­ve­na­čki kon­zu­lat u Ba­nja­lu­ci da vi­di zbog če­ga se to­li­ko gra­đa­na Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne odlu­ču­je da ide ra­di­ti u nje­go­vu ze­mlju te da ih upo­zo­ri na po­ten­ci­jal­ne opa­snos­ti.

On je is­pri­čao i si­tu­aci­ju ka­da je ra­dnik iz BiH pao s gra­đe­vi­ne, te­ško se po­vri­je­dio, a gaz­da Slo­ve­nac ga je autom do­ve­zao na­zad do prve bol­ni­ce u BiH, dao mu 100 evra i os­ta­vio ga “kao psa”.

“Za mno­ge upra­vo ov­dje po­či­nje put u pa­kao, put pre­ko­vre­me­nih, a ne­pla­će­nih sa­ti”, re­kao je Lu­kić oku­plje­ni­ma is­pred slo­ve­na­čkog kon­zu­la­ta.

Ovaj no­vi­nar go­di­na­ma pi­še i iz­vje­šta­va o pre­va­ra­ma po osno­vu ra­dnopra­vnih odno­sa u Slo­ve­ni­ji. Šta se sve do­ga­đa stra­nim ra­dni­cima u Slo­ve­ni­ji Lu­kić ka­že da bi mo­gao da pri­ča do su­tra.

Slo­ve­na­čki kon­zu­lat u Ba­nja­lu­ci bez su­mnje je naj­po­pu­lar­ni­je mjes­to u ovom gra­du već du­go. I ju­če je pre­ko 50 gra­đa­na če­ka­lo u re­du za vi­zu. Ipak, za ra­zli­ku od svih pret­ho­dnih da­na ne­za­po­sle­ni su ovaj put, osim s Lu­ki­ćem, po­pri­ča­li s još ne­kim ko je do­šao da im ra­zbi­je sno­ve o ide­al­nom ži­vo­tu u naj­sje­ver­ni­joj re­pu­bli­ci biv­še Ju­go­sla­vi­je.

“Ba­vi­mo se pru­ža­njem po­mo­ći svim na­šim držav­lja­ni­ma u Slo­ve­ni­ji, ali i stran­ci­ma, nas­to­ji­mo da ih za­šti­ti­mo i upo­zna­mo s ra­dni­čkim, so­ci­jal­nim i sta­tu­snim pra­vi­ma, kao i pre­va­ra­ma ko­je mo­gu da oče­ku­ju od ne­kih slo­ven­ačkih po­slo­da­va­ca, jer lju­di ni­su baš upo­zna­ti”, re­kao je Go­ran Zrnić, pred­sta­vnik lju­bljan­ske NGO “De­lav­ska sve­to­val­ni­ca”.

Zrnić je upo­zo­ra­va oku­plje­ne da ni­ko­me ne da­ju ni­ka­ve pa­re bez ob­zi­ra na to šta im obe­ća­ju.

“Mo­ram na­gla­si­ti da lju­di ne smi­ju pla­ća­ti una­pri­jed, ci­fre se kre­ću od 500 do 1.500 eura, to je bi­znis, ne­ko do­bro za­ra­đu­je na tu­đoj mu­ci, da ih odve­de, da do­bi­ju pa­pi­re. A sve to je du­žnost po­slo­dav­ca da do­bi­je ra­dnu do­zvo­lu za nje­ga i ko­šta či­ta­vih 75 eura. Ja znam da ovi me­ne sa­da gle­da­ju kao da sam pao s Mar­sa, ali ja ni­ko­me ne za­bra­nju­jem da ide, sa­mo ho­ću da im otvo­rim oči šta ih ta­mo če­ka”, ka­že Zrnić.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na­ju­gro­že­ni­ji su vo­za­či ka­mi­ona, va­ri­oci i gra­đe­vin­ski ra­dni­ci, ko­je ne­mi­li­ce is­ko­ri­šta­vaju.

“To je užas šta se ra­di tim za­ni­ma­nji­ma. U mo­joj kan­ce­la­ri­ji u Slo­ve­ni­ji imam hrpe pa­pi­ra, bun­to­vi ogro­mni, to su sve lju­di s ko­ji­ma sam sa­mo ja raz­go­va­rao po­slje­dnjih go­di­na, a ima ih mo­žda i 10.000”, ka­že on.

Iako je raz­go­vor s gra­đa­ni­ma u re­do­vi­ma te­kao bez pro­ble­ma, na po­ziv ne­ko­ga iz Kon­zu­la­ta sti­gla je pa­tro­la sa če­ti­ri po­li­caj­ca Mi­nis­tar­stva unu­traš­njih po­slo­va RS i le­gi­ti­mi­sa­la Zrni­ća.

Ve­ći­na oku­plje­nih is­pred Kon­zu­la­ta je po­sli­je “pre­da­va­nja” o po­ten­ci­jal­nim opa­snos­ti­ma kod po­slo­da­va­ca os­ta­la is­traj­na da sre­ću pro­na­đe u Slo­ve­ni­ji.

“Ja sam ne­za­po­slen, že­na ne­za­po­sle­na, di­je­te ne­za­po­sle­no. Ka­ko čo­vjek da ži­vi? Bio sam već je­dnom u Slo­ve­ni­ji i ni­je bi­lo pro­ble­ma, va­ljda će ta­ko bi­ti i ovaj put”, ka­zao je Mi­len­ko Po­po­vić, ko­ji je sa si­nom do­šao u Kon­zu­lat.

Naj­vi­še iz­da­tih do­zvo­la u Slo­ve­ni­ji stra­nim držav­lja­ni­ma (2016. go­di­na)

BiH – 2.791

Hrvat­ska – 929

Srbi­ja – 100

Ma­ke­do­ni­ja -1

Ukra­ji­na – 8

Mol­da­vi­ja – 7

Ru­si­ja – 5

Nezavisne novine