Na imanju Slobodana Cocića iz Vrela kod Teslića, sedmično se tovi više stotina pilića koje plasira direktno krajnjim kupcima. Cocić posebno ističe da je riječ o uzgoju baziranom na prirodnoj ishrani pilića, kao i da su svi propisani standardi ispunjeni. Osim farme pilića na ovom imanju bave se i proizvodnjom meda i ovčarstvom.
Od inkubatorske stanice, jednodnevnih i višednevnih pilića, kao i tovljenih pilića za krajnju prodaju, Slobodan Cocić iz Vrela kod Teslića, zaokružio je proces uzgoja. Kako kaže, kontinuirano ulaže u infrastrukturu i obezbjeđivanje uslova neophodnih za savremenu proizvodnju, a posebno ističe važnost ishrane pilića potpuno prirodnim primjesama.
„Sedmično ubacujemo po šesto- sedamsto pilica za prodaju i tovimo piliće sa čisto prekrupom i nekim dodatnim premikisima. Čisto zdravo pile koje proizvodimo u našoj farni, a povremeno vršimo u uslužni tov za neke firme. Radili smo za Sana vita i za Madi, sad radim u svojoj režiji za svoje potrebe.“
„Treba znati čime se hrani da je zdrava hrana i zdavo meso, jer ja ne ubacujem nikakve hemikalije, devedest posto kuruza i nešto primejsa koncentarata se ubacuje za piliće. Uslovi u objektu su idealni, klima je urađena, kaloriferi rade, pilići su uvijek na temperaturi od 27 do 30 stepeni, automatsko je hranjenje i pojenje tako da nema problema.“
„Malo pile treba bar trideset dva do tri stepena kad useljavam i onda održava se temepratura zavisi kako vrijeme ide, do 27 stepeni.“
Uprkos padu potražnje uzrokovanim virusom korona, zadovoljan je plasmanom, a većinu pilića plasira na prostorima Stanara, Teslića, Maglaja, Žepča.Kaže cijene ne mijenja često, a zadovoljan kupac je najbolja preporuka.
„Pretežno mi razvozimo, kupci teško da to po autima voze, mi gajbe razvozimo, skroz po Tesliću, čak i do Stanara i Žepča, zavisi ko naruči koliko.
„Ja uvijek cijenu istu držim 3 KM živa vaga pileta; Jednodnevnog je 1KM, od tri sedmice 3KM, i od dve sedmice 2.5 KM, to je ostalo od prošle godine.“
„Korona utiče ne malo, nego dosta utiče na ovo poslovanje. Narod se povukao, ne kupuje, smanjena je kupovina najmanje za 50%.“
Početi proizvodnju ističe nije lako , ali da kada se ima jasan cilj i kada se radi planski, uspjeh ne izostaje.
„ Ovdje sam dosao u svoj rodni kraj, pošto sam živi nekad pa odselio u Jelah, pa sam se vratio ponovo. Počeo sam farmu pomalo, al smo uradili farmu veliku. Pomalo sam radio inkubatorsku stanicu i kuću, tako da sam zadovoljan. Radio sam šest-sedam godina sve u svojoj režiji, polako, sistemski bez kredita.“
„Proizvodnju nije baš lako početi ko misli na brzinu. Na duže staze može se početi proizvodnja, i sve polako. Za početnike bolje sa manje kapaciteta pa proširuje pomalo, nego da ulaze ogomna sredstva, a nema plasman“
Osim pilića, Slobodan ima i nekoliko košnica sa pčelama, ali i malo stado ovaca koje namjerava postepeno povećavati. O životu na selu kaže da se uz malo truda i rada, može pristojno živjeti.
„Pčele imam kako znam za sebe, to mi je nako kao nasleđe od starina, a ovce sam nabavio sada i planiram proširiti ovačrstvo. Nije teško izdražavati, ne treba puno izdataka, tako da sam zadovoljan sa tim
„Pa na selu ko hoce malo sebi napravi neki ambijet, izuzetno je jeftin život. Sve se može proizvesti i ne e treba puprića. Malo treba rada, malo treba volje i može se dobro živijeti. Ja sam zadovoljan, pošto sam invalid 100% i sve ovo održavam i radim, tako da zdrav mlad čovjek može dobro da živi“
Razgovor završava naglašavajući da je ponosan i srećan što ima djecu i unuke koje će nastaviti posao koji započeo i koji prepoznaju prednosti života na selu.
TV K3