U Škotskoj će danas 4,3 miliona ljudi zaokružiti “da” ili “ne” na listiću na kojem će biti postavljeno pitanje: “Da li Škotska treba da bude nezavisna država?”
U međuvremenu, iz razloga vezanih za sopstvene interese ali i geopolitiku, velike sile od Pekinga preko Vašingtona i Moskve do Nju Delhija tiho se mole da Velika Britanija ostane jedinstvena i ne stvori “zarazni” presedan državnog rasparčavanja u nestabilna vremena, navodi Rojters.
Posljednje ankete pokazale su da su oni “za” i oni koji kažu “ne” otcepljenju vrlo blizu jedni drugima, sa minimalnim vođstvom onih koji su za ostanak u uniji, kojih ima 51 odsto u odnosu na 49 odsto pobornika nezavisnosti, s tim da je podrška otcjepljenju juče porasla za jedan procenat, a podrška ostanku – opala za isto toliko.
Istovremeno, procjenjuje se da je, od više od četiri miliona registrovanih glasača, neodlučno njih oko 500.000.
Posljednjeg dana kampanje uoči istorijskog glasanja, obje strane su se utrkivale da u finišu ubijede neodlučne glasače da svoj glas daju baš njima, pa je tako premijer Škotske Aleks Salmond u pismu glasačima zatražio da podrže nezavisnost, poručivši im: “Hajde da to uradimo”.
“Probudimo se u petak ujutro prvog dana u boljoj zemlji. Probudite se uz saznanje – vi ste to uradili… ne dopustite da ova šansa proklizi kroz naše prste. Ne dozvolite im da nam govore da mi to ne možemo. Hajde da to uradimo”, napisao je Salmond u pismu glasačima.
S druge strane, lider kampanje “Bolje je zajedno” Alister Darling i bivši britanski premijer Gordon Braun predvodili su juče miting u Glazgovu “Voli Škotsku, glasaj ne”, a kampanju protiv nezavisnosti tokom cijele pretprošle noći sprovodile su liderka škotskih laburista Johan Lamont i liderka škotskih konzervativaca Rut Dejvidson.
Britanski list “Indipendent” navodi da će škotska policija biti u stanju povećane pripravnosti u petak bez obzira na rezultat referenduma, pripremajući se za eventualne proteste koji bi mogli da izbiju po proglašenju rezultata u petak ujutro.
Atmosfera uoči referenduma u Škotskoj bila je uzavrela i u samoj Britaniji, a u središtu javne debate našlo se i pitanje pravednosti dogovora Edinburga i Londona po kojem Škotima u dijaspori nije dozvoljeno da glasaju, čime je za to pravo uskraćeno milion Škota.
Britanski premijer Dejvid Kameron je u svom poslednjem obraćanju Škotima pred referendum upozorio da, ukoliko se odluče za nezavisnost – to neće biti sudsko razdvajanje već bolan razvod.
“Nema vraćanja na staro, nema reprize. To je odluka jednom za svagda”, rekao je, uz upozorenje da bi otcjepljenje ugrozilo penzije i valutu koju Škoti koriste, razbilo britanske oružane snage i postavilo granice između Engleske i Škotske koja se možda neće lako prelaziti.
U međuvremenu, britanska kraljica Elizabeta II je izrazila nadu da će Škotska “pažljivo razmotriti” odluku da li da na predstojećem referendumu postane nezavisna država.
Eventualna nezavisnost Škotske osim brojnih političkih, postavila bi i značajna ekonomska pitanja, jer su Britanci ranije upozorili Škote da u slučaju otcjepljenja neće moći da zadrže funtu kao nacionalnu valutu.
Međunarodni monetarni fond je zaključio da odluka Škotske da izađe iz sastava Velike Britanije može izazvati kratkoročne negativne reakcije na tržištima zbog neizvjesnosti oko buduće ekonomske politike Škotske.
Pored nacional-romantičarskih motiva za otcjepljenje od Britanije, postoje i drugi. Eksploatacija nafte u Sjevernom moru, koja je Norvešku učinila zemljom blagostanja, mogla bi imati slične posljedice i u slučaju Škotske.
Ostatak Britanije se suočava i sa pitanjem kakve će posljedice imati eventualna pobjeda nacionalista, pošto bi većinsko “da” za otcjepljenje možda ojačalo pozive da Kameron podnese ostavku.
Pobjeda nacionalista će ujedno biti i “startni pucanj” za početak teških i kompleksnih razgovora britanske i škotske vlade o razdvajanju dvije međusobno povezane ekonomije i političkih sistema koji su delili tri veka dugu zajednicu, analizira agencija AFP.
Sa druge strane, zvaničnici EU i NATO uporno ćute o škotskom referendumu, ali Briselom provejava strah od posljedica uspjeha separatista.
Među partnerima Londona u EU, Njemačka je otvoreno izrazila želju da Britanija ostane cjelovita, dok se druge zemlje – prije svega Španija, Belgija i Italija, nadaju da škotsko glasanje neće stvoriti ili pogoršati probleme za njihovu nacionalnu koheziju.
Premijer Španije Marijano Rahoj upozorio je juče da kampanje za nezavisnost, kao što su one u Škotskoj i Kataloniji, predstavljaju “torpedo” za evropske integracije.
Škotski referendum mogao bi da stvori prvu novu državu u granicama EU, ali i da ulije snagu čitavom nizu pokreta za otcjepljenje u zapadnoj Evropi, navodi Dojče vele ističući da škotski entuzijazam najviše nadahnjuje Katalonce, kojima značajna kulturna i politička autonomija i sopstveni parlament nisu dovoljni, jer žele sopstvenu državu, prije svega iz ekonomskih razloga.
Održavanje škotskog referenduma dogovoreno je Edinburškim sporazumom koji su potpisali 15. oktobra 2012. godine Aleks Salmond, prvi ministar Škotske i Kameron, premijer Velike Britanije.
Odvajanjem Škotske, Britanija bi ostala bez trećine svoje teritorije, a stanovništvo bi postalo manje za oko osam odsto.
Nezavisna Škotska bila bi prva nezavisna zemlja u Evropi od “krvavog raspada Jugoslavije i najmlađa zemlja u svijetu poslije otcjepljenja Južnog Sudana od Sudana 2011. godine”.
Škotska nacionalna partija (SNP) je već odredila datum za proglašenje nezavisnosti – 24. mart 2016, na 309. godišnjicu usvajanja Akta unije Engleske i Škotske.