Utakmica Srbija – Brazil još jednom je otkrila latentno značenje te fraze, a to je da je meč potrebno odigrati sa što manje oscilacija. Jedna četvrtina, pa bila i izvanredna kao što je bila i treća deonica Srbije, teško da će biti dovoljna za pobedu. Nije ni sada, Brazil je slavio sa 81:73 i poslao ’Orlove’ na četvrto mesto na tabeli.
Brazilci su od starta zaigrali mnogo agresivnije u odbrani, a sudije su dopustile nešto grublju igru. Umesto da se prilagode kriterijumu i da odgovore istom merom, naši momci su se prečesto osvrtali na odluke sudija i delovali su beskrvno. Kako drugačije objasniti da na semaforu imaš dvocifren zaostatak, a da u drugoj četvrtini ispuniš bonus tek u poslednjim sekundama?
Upravo je nedostatak čvrstine u odbrani, uz loš šut sa linije penala i slabo trčanje, bio osnovni uzrok zaostatka od 16 poena na poluvremenu.
U nastavku se Srbija trgla na krilima Stefana Markovića, a posle trojke Simonovića početkom poslednje deonice vodili smo 67:60. Od tog trenutka Srbija nije postigla koš šest minuta, a dozvolili smo sebi i da sâm na šutu bude čovek koji nije mogao da promaši celo veče. Pošto neki od ključnih igrača nisu odradili svoje, na videlo je izašao i nedostatak dubine u sastavu Srbije.
Na kraju neizvesne završnice nije ni bilo, Brazil je manje-više rutinski priveo meč kraju.
Sa takmičarskog aspekta gledano, četvrto mesto nije katastrofa jer su timovi u grupi sa kojom se ukrštamo približnog kvaliteta, a bićemo četvrti ako ne bude nekih nečasnih radnji (četvrta pozicija je poželjnija od treće jer se njome izbegavaju Španci u eventualnom četvrtfinalu). Ipak, pobede jedino nad Egiptom i Iranom teško da mogu da uliju samopouzdanje pred osminu finala.
(B92)