Činjenica da BiH još nije iskoristila sredstva koja je dobila od MMF-a je s tačke gledišta MMF-a prilično neuobičajena situacija, rekao je u intervjuu za “Nezavisne” Martin Petri, šef Misije MMF-a za BiH.
“Ne razumijem šta je problem. Čini nam se da bi trebalo da bude lako rješivo”, rekao je Petri.
On je upozorio da bi ova situacija mogla biti faktor u budućim aranžmanima.
“MMF je odobrio novac uz objašnjenje koje smo dobili od bh. vlasti da će taj novac odmah biti stavljen u upotrebu. To se, nažalost, nije desilo. I kao i u svakom dugoročnom odnosu, način na koji se novac koristi predstavlja faktor za buduće doznake”, upozorio je on.
NN: Da li se možda nekad ranije desila ovakva situacija – da zemlja dobije kredit od vas, a onda da novac stoji na računu jer ne može interno da se dogovori kako da ga iskoristi?
PETRI: Ovo je s naše tačke gledišta prilično neuobičajena situacija. Odobrili smo program i doznačili novac, uz razumijevanje da je vlastima novac hitno potreban. Jako je nesrećna situacija da novac stoji na računu neiskorišten.
NN: Kad ste razgovarali s našim vlastima, jeste li stekli utisak da je situacija ozbiljna i da su zabrinuti te da im novac hitno treba?
PETRI: Jako smo dobro sarađivali s vlastima dok smo dogovarali ovaj program. Činilo nam se da su vlasti bile svjesne urgentnosti da se sredstva brzo doznače. Zato smo bili jako iznenađeni kad smo saznali da postoji problem s raspodjelom sredstava entitetima.
NN: Kako bi prosječni građanin mogao razumjeti ovu situaciju? Može li se to uporediti s nekom prosječnom porodicom koja je ispregovarala kredit s bankom, a kad je on odobren – porodica se posvađa zbog toga kako raspodijeliti novac, a on stoji na računu?
PETRI: Mislim da je to dobra analogija. Kao i kad dignete kredit kod banke, ta familija bi se suočila s kamatama i drugim troškovima. Tako je i u slučaju vlada: one moraju platiti kamate, a u isto vrijeme ne koriste taj novac. Znači, taj novac nema onaj efekat koji bi trebalo da ima.
NN: Ova naša hipotetička porodica bi se vjerovatno suočila s problemom boniteta pri dizanju novog kredita. Postoji li mogućnost sticanja loše reputacije za BiH?
PETRI: MMF je odobrio novac uz objašnjenje koje smo dobili od bh. vlasti da će taj novac odmah biti stavljen u upotrebu. To se, nažalost, nije desilo. I kao i u svakom dugoročnom odnosu, način na koji se novac koristi predstavlja faktor za buduće doznake.
NN: Od Centralne banke smo dobili informaciju da su od Savjeta ministara BiH zatražili odluku o raspodjeli novca. Jeste li upoznati s tim šta se trenutno dešava?
PETRI: Zainteresovani smo da vidimo kako će se razriješiti situacija, ali nemamo uvid u razloge zašto je došlo do ovog kašnjenja u smislu korištenja novca. U prošlosti ovo se nije dešavalo i zato smo bili iznenađeni kad smo čuli da je došlo da kašnjenja, posebno imajući u vidu ozbiljnost trenutne situacije.
NN: Da li vas je neko kontaktirao od naših vlasti i pokušao objasniti situaciju?
PETRI: U kontaktu smo s vlastima. Naravno, postoje različita mišljenja. S naše tačke gledišta, teško nam je shvatiti šta je tačno razlog za kašnjenje.
NN: Da li biste meni mogli objasniti šta mislite da je problem?
PETRI: Ne razumijem šta je problem. Čini nam se da bi trebalo da bude lako rješivo.
NN: Ono što sam uspio shvatiti je da jedna strana govori da je ispoštovana procedura na način kako je to uvijek rađeno do sada, a druga strana govori da se ovako kao sad prvi put postupa na ovakav način. Da li je postupak ispoštovan s tačke gledišta MMF-a?
PETRI: Jasno je da postoje procedure. Naše procedure su ispoštovane na kraju, mada s kašnjenjem. Postoje i procedure s bh. strane, ali to su tehnički detalji u koje se mi ranije nismo morali uključivati. Pogotovo što se čini da se radi o čisto pravnim pitanjima, mislim da mi zaista ne treba da se miješamo.
NN: MMF je objavio izvještaj o stanju ekonomije. Šta se vama čini kao najhitnije pitanje?
PETRI: Radi se o globalnoj krizi koja je teško pogodila sve zemlje. BiH je reagovala relativno brzo u poređenju s nekim drugim zemljama i počela se baviti efektima krize. Radi se prvenstveno o zdravstvenoj krizi, a nakon toga i o ekonomskoj krizi. U izvještaju ističemo da je ekonomija teško pogođena jer očekujemo pad od pet odsto BDP-a u 2020. Ono što nam se sada čini kao novi momenat je da izgleda da će kriza trajati duže. Čini se da će rast morati biti revidiran prema dolje i u 2020, ali i u 2021. Međutim, kad-tad oporavak će se desiti. Dobra je stvar da je u ranijem periodu vođena relativno odgovorna fiskalna politika koja je stvorila jednu vrstu “fiskalnog bafera”, koji vlasti mogu iskoristiti u ovoj krizi. Mislimo da je dodatno usmjeravanje sredstava u zdravstveni i socijalni sektor najveći prioritet. Vlasti bi trebalo da pomognu i preduzećima i građanima da prođu kroz krizu.
NN: I to su oblasti u koje je trebalo usmjeriti novac MMF-a?
PETRI: Tako je.
NN: Ima li BiH dovoljno sredstava da počne da rješava ova pitanja dok čekamo da se razriješi situacija s novcem MMF-a?
PETRI: Vlasti imaju određena sredstva koja mogu iskoristiti. Domaća finansijska tržišta i dalje funkcionišu, tako da vlasti mogu tu da se zadužuju. Ali vlasti su tražile naš novac zato što je jeftiniji, tako da što se duže bude čekalo na naš novac, biće skuplje. Situacija trenutno nije kritična, ali što se duže čeka – biće lošije stanje.
NN: Može li MMF tražiti da vratimo novac ako se ne iskoristi s obzirom na to da sigurno ima još zemalja koje bi ga dobro mogle iskoristiti?
PETRI: Sve formalne uslove koje smo postavili vlasti su ispunile i dobile su novac. Novac pripada njima i mi se nadamo da će što prije biti iskorišten. Važno je da vlasti krenu zajednički u rješavanje ove krize. Mislim da je kriza rješiva. MMF je tu da pomogne zemlji. Naravno, kao i u svakoj situaciji, onaj ko traži pomoć mora željeti da mu se i pomogne. Građani očekuju rješenja i olakšavanje situacije i zato bi bilo važno da se krene s poslom.
Nezavisne novine